Izvor: Politika, 31.Okt.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke neće da budu SDK

Bankari i dalje tvrde da nisu tehnički osposobljeni, a u Poreskoj upravi kažu da se samo jednim „klikom” kompjuterskim „mišem” prebacuju porezi i doprinosi

Republička poreska uprava spremna je da u kratkom roku napravi softver za poslovne banke, koje bi ubuduće kontrolisale naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, i to tako što bi bankari samo jednim klikom „mišem” regulisali ovo pitanje, saznaje „Politika” u Poreskoj upravi.

Poreznici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objašnjavaju da u času kada poslodavac da nalog banci za prenos sredstava za isplatu plata radnicima, bankar upravo tim jednim potezom „miša” skine i deo para za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje. Plata ode na račun zaposlenog, a obaveze – državi. Naizgled lako i jednostavno. Bankarima bi utoliko bio olakšan posao što bi softver bio tako napravljen da automatski pokaže koliki je iznos koji treba da bude izdvojen za naplatu doprinosa. Dakle, bankarski službenici bi bez bilo kakvog posebnog obračuna, koji bi im oduzimao dodatno vreme, omogućili isplatu zarada, ali i naplatili doprinose.

Inače, zarade drugačije neće moći da budu isplaćene.

Poreznici, i pored protivljenja poslovnih banaka da na sebe preuzimaju i ovaj posao, veruju da će banke od 1. januara 2012. godine ipak početi s naplatom doprinosa, odnosno raditi ono što je nekada radio SDK.

O novom softveru poreznici su, nezvanično se saznaje, obavestili i Ministarstvo finansija, a o svemu će se razgovarati i na Odboru za zakonodavstvo, nakon čega bi poslanici u Skupštini dali završnu reč. Nezvanično se saznaje da u vladi postoji saglasnost da ovaj posao ubuduće rade poslovne banke, te da se očekuje da predlog ima i većinu u Skupštini.

Poreznici objašnjavaju da je ovo jedini način da poslodavci više ne izmiču pred zakonom izbegavajući plaćanje doprinosa, zbog čega je dug prema Fondu PIO zvanično narastao na 233, a nezvanično na 460 milijardi dinara.

Izvor iz Poreske uprave kaže da je od zvanične 233 milijarde dinara duga realno naplativo tek oko 20 odsto, jer je najviše dužnika među firmama kojima je dug nenaplativ, pa se mora čekati ili da se firme privatizuju ili da izađu iz stečaja.

Izvor upućen u ceo posao kaže da ukoliko poslovne banke i definitivno odbiju da rade ovaj posao, onda postoji i rezervna varijanta, a to je da se ceo posao radi preko Trezora. U tom slučaju bi se doprinosi automatski naplaćivali, bez čekanja da poslodavac izda nalog za isplatu zarada.    

Ekonomista Milan Kovačević je protiv toga da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa, jer to nije njihov posao već državni. A ako rade državni posao to bi trebalo i da naplate.

– Kolika god da je provizija mala, to je trošak i bolje je te pare uštedeti. I sada je propisano da poslodavac mora da isplati bruto zaradu, a to niko ne poštuje. Mi preseljavamo problem s jednog mesta na drugo. Zabluda je da neko neće da plati poreze i doprinose. Pravo pitanje je zašto ne može to da učini – kaže Kovačević.

Sličnog stava su i bankari koji kažu da redosled poteza treba da bude da prvo država izvršava svoje obaveze, a onda da natera druge da izvršavaju svoje.

Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke, kaže da je kontrola i naplata državnih potraživanja, kao što su u ovom slučaju uplata poreza i doprinosa na zarade, nešto čime bi trebalo da se bavi država.

– Da bi ovaj proces bio efikasan, potrebno je da ga sprovodi neka javna institucija kojom se upravlja centralizovano, koja ima adekvatne zaposlene i odgovarajuće IT sisteme. Svako drugo rešenje, naročito ono koje uključuje više različitih organizacija, koštalo bi mnogo više – smatra Priveršek.

U Folksbanci kažu da takav vid kontrole zahteva niz tehničkih rešenja, kako kadrovskih tako i softverskih, tako da banke trenutno nisu spremne za ovakvu vrstu kontrole. Ceo proces je prilično komplikovan i iziskuje angažovanje novih programskih i ljudskih resursa i rešavanje niza nerešenih zakonskih pitanja kojima bi se obezbedili odgovarajući uslovi da ovakva kontrola funkcioniše. Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke u Srbiji Vladimir Čupić takođe smatra da kontrola uplate doprinosa na zarade nije posao kojim treba da se bave banke. On tvrdi da banke nigde u svetu ne kontrolišu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Po njemu, verovatno je moguće prebaciti na banke kontrolu uplate doprinosa, ali je rekao da ne razume tu ideju, „ako je zatvoren Zavod za obračun i plaćanje (ZOP) i ako je platni promet prebačen u banke”.

– Postoji lakši način da se to uradi. Dajte da ponovo aktiviramo ZOP ili Službu društvenog knjigovodstva, zaista će sve biti od kontrolom – Čupićev je stav.

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da kontrola uplate poreza i doprinosa na zarade nije posao kojim treba da se bave banke.

To je, kako je ocenio, posao kojim treba da se bave institucije države.

– Svako dodatno administriranje opterećuje poslove banaka. Nije posao banaka da kontroliše poreze, jer naši službenici nisu obučeni za to. Vreme SDK je davno iza nas. Platni promet je prebačen na banke, kao i svuda u svetu. Mislim da bi to bilo pogrešno”, kazao je Petrović i dodao da njemu nije poznato da takva vrsta rešenja postoji bilo gde u okruženju.

J. Petrović – J. Rabrenović

objavljeno: 01.11.2011.

Nastavak na Politika...