Izvor: Politika, 01.Mar.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke ne smanjuju plasmane
Iako je dogovoreno da se za petinu mogu smanjiti kreditni plasmani, to ne očekuju ni guverner ni strane banke u Srbiji
Banke mogu od aprila da smanje svoje kreditne plasmane u Srbiji za petinu, ali to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Smanjenje plasmana banke ne najavljuju niti se to očekuje, a s obzirom na postignutu stabilnost, moguće je ne samo zadržavanje postojeće „izloženosti”, već i povećanje, pojasnio je guverner NBS Radovan Jelašić detalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obnovljenog sporazuma sa stranim bankama na jučerašnjem okruglom stolu pod nazivom „Bečki sporazum godinu dana posle i šta ubuduće”.
Prošle godine plasmani su povećani za dva odsto, a u privredu za 900 miliona evra.
– Srpska privreda se prilagodila krizi bolje od očekivanja. Tekući platni deficit je smanjen sa 6,1 milijardu evra što je 18,1 odsto BDP-a na pretpostavljenih 5,7 odsto ili 1,7 milijardi evra, što ukazuje da je tekući platni deficit manji za 71 odsto. Zbog toga je Srbiji potrebno manje para za održavanje makroekonomske stabilnosti. Prvobitno se smatralo da od MMF-a odmah treba da povučemo sve tri milijarde evra, zatim da treba da ih povlačimo u ratama, a sada smo došli do toga da nam neće biti potreban ceo taj iznos, već možda 1,5 milijardi evra – rekao je guverner.
Jelašić je podsetio da 1. januara 2011. godine Bečki sporazum prestaje da važi i po njegovoj oceni mogućnost da banke smanje plasmane 20 odsto će smanjiti neizvesnost šta će se desiti od 1. maja 2011. godine, što je rok aranžmana s MMF-om.
Jelašić je ukazao da je Bečki sporazum prošle godine bio neophodan, jer je na naplatu dospevalo oko četiri milijarde evra privatnog duga (prekogranični krediti) i postojala je opasnost da banke povuku sva ta sredstva, što bi ugrozilo kurs, uticalo na inflaciju, kao i na makroekonomsku stabilnost.
Po njegovim rečima, monetarne vlasti su svesne rasta kontrolisanih cena od 4,8 odsto, ali to ne bi smelo, po Jelašićevoj oceni, da ugrozi projektovanu inflaciju. Od kraja maja prošle godine zaključno s januarom ove godine, inflacija je iznosila 0,12 odsto.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je rekao da bi bez Bečkog sporazuma, pad ekonomske aktivnosti bio veći i najavio da će vladin antikrizni paket mera biti dopunjen novim merama kako bismo ovu godinu prošli sa što manjim gubicima.
– Očekujem da kreditni rejting zemlje bude povećan delom i zato što smo podneli kandidaturu za EU i što je počela puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To treba da se odrazi na cenu kapitala. Sem toga, i opštine i gradovi treba da započnu proceduru obezbeđenja kreditnog rejtinga da bi mogle da se emituju municipalne obveznice – rekao je Ilić.
On je rekao da su banke u državnom vlasništvu prošle godine ostvarile dobre rezultate i podsetio da je krajem godine Komercijalna banka dokapitalizovana sa 120 miliona evra, a da će 5. marta biti potpisan ugovor na osnovu kog će Nova kreditna banka Maribor dokapitalizovati kragujevačku Kredi banku.
Pored toga, odlučeno je da Pančevačka banka bude pripojena Banci Poštanske štedionice, a u toku su studije i analize izvodljivosti pretvaranja Srpske banke u razvojnu banku, rekao je Ilić.
Banke nesporno žele da povećaju kreditnu izloženost, ali je rizik naplate sve veći, rekla je predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza Sanpaolo Draginja Đurić i upozorila da ove i naredne godine dospeva po 4,5 milijardi evra kredita od kojih će deo morati da bude refinansiran. Ograničenje za veće plasmane je, po njenim rečima, teško sprovođenje u praksi Zakona o stečaju i to što se hipoteke veoma teško realizuju.
Plasmani Prokredit banke lane su povećani tri puta, saopštila je Svetlana Tolmačeva, predsednik Izvršnog odbora ove banke, i po njenoj oceni to što banke mogu da smanje svoje plasmane u Srbiji neće uticati na makroekonomsku stabilnost.
Po oceni Zorana Vojnovića, člana Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, u ovoj godini povećaće se broj takozvanih loših kredita, a banke će, zbog visoke zaduženosti i privrede i stanovništva, teško naći nove klijente, tako da će reprogram biti dominantan.
J. Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Nema krize grčkih banaka
Sva tri predstavnika grčkih banaka na jučerašnjem skupu – EFG Eurobank, Marfin i Nacionalne banke Grčke – rekli su da neće smanjiti plasmane, već će ih povećati jer u Srbiji zbog krize ima manje problema nego u okolnim zemljama.
– Grčka ima budžetsku krizu a ne bankarsku – prokomentarisao je Filipos Karamanolis iz EFG Eurobanke česta pitanja o likvidnosti njihovih banaka. – Grčke banke su visoko kapitalizovane, možda i više nego neke banke Zapadne Evrope. Takođe su i konzervativne u bankarskim operacijama, pa bankarski sektor nije ugrožen. Sem toga, nije Grčka prvi put i u budžetskim problemima i ranije je s tim problemom izlazila na kraj.
[objavljeno: 02/03/2010]
