Izvor: Glas javnosti, 09.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke ne ograničavaju podizanje gotovine
BEOGRAD - Dinar je juče dodatno oslabio prema evru za 86 para, tako da je zvanični srednji kurs evra iznad 80 dinara, odnosno 80,0352 dinara. Domaća valuta je od petka do juče izgubila na vrednosti 4,3 odsto.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocenio je da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu „kros border“ kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << On je kazao da manjak deviza po tom osnovu utiče na manju ponudu evra na međubankarskom tržištu i objasnio da kapital iz inostranstva postaje skuplji i teže dostupan našim preduzećima zbog svetske finansijske krize. „Kritična granica kursa koja bi ugrozila ostvarenje projektovanje bazne inflacije je oko 84 dinara za evro“, naveo je Nikolić, ali je ocenio da je realno očekivati da će klizanje kursa biti zaustavljeno pre nego što dođe do tog nivoa.
Nema razloga za strah
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i predstavnici najvećih banaka u Srbiji poručili su juče građanima da nema razloga da strahuju za svoje štedne uloge i da ne treba da ih povlače iz banaka. „Bankarski sektor u Srbiji je visoko likvidan jer je trećina bilansne sume banaka u obaveznoj rezervi, gotovini i kvalitetnim hartijama od vrednosti“, rekao je Jelašić i precizirao da je nivo obavezne devizne rezerve visok i iznosi između 40 i 45 odsto, pa „imamo situaciju da na štednju građana od 5,8 milijardi evra devizne rezerve NBS iznose 10 milijardi“.
VREME ZA KUPOVINU AKCIJA
Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi „beleks 15“ juče je pao 9,19, a „beleks lajn“ za 6,20 odsto. Komisija za hartije od vrednosti, koja je nadležna za rad Berze međutim ne razmišlja o obustavi trgovine. „Sada je pravo vreme za kupovinu akcija, koje su bez razloga potcenjene i sigurno je da će doneti velike prinose“, izjavio je portfolio menadžer Fonda „Fima invest“ Vlada Pavlović. On je rekao da se pojavila i nova vrsta klijenata - korporacije koje su zainteresovane za preuzimanje drugih firmi, čijim akcijama je sada pala cena, iako one dobro posluju. Pad finansijskog tržišta u Srbiji je više posledica straha zbog onoga što se događa u svetu, nego zbog realne situacije, tako da i strani investitori koji imaju problema u svojim zemljama nemaju nikakvu nameru da se povlače sa srpskog tržišta, rekla je predsednica uprave „Fima internacionala“ Jelena Cvjetan.
Pavlović je objasnio da je trgovanje na berzi već duže od godinu dana u padu, zbog drugih razloga. Tako je za poslednjih godinu dana berza u odnosu na maj 2007. pala za 76 odsto, za godinu dana 72, dok je finansijsko tržište SAD u padu 30 odsto. Pavlović smatra da zatvaranje Beogradske berze, na duže od sat-dva, ne bi bilo dobro i preporučio je kompanijama da je sada pravi trenutak da kupuju svoje akcije, jer će im se ta investicija povratiti za pet godina.
- Zasada nema razloga da centralna banka na bilo koji način interveniše da bi se finansijski sektor zaštitio od uticaja krize u svetu, niti da bankama smanjuje obaveznu rezervu da bi im povećala likvidnost, ali ako zatreba, intervenisaće kao i do sada - istakao je Jelašić.
Guverner je rekao da su kamatne stope za uloge građana atraktivne i za devize i za dinare. Ovo je, kako je naglasio Jelašić, pravi trenutak da građani svoj novac štede u bankama. „Ako je bankama potrebno novca, tražimo samo da nam kažu kada i gde žele da uzmu gotovinu i mi im stojimo na raspolaganju“, rekao je Jelašić. Prema rečima guvernera, važno je da sada banke drže još više gotovine u filijalama.
Politički obračuni
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je, podsećajući da država garantuje za štedne uloge u iznosu do 3.000 evra, rekao da su trenutno ograničene mogućnosti da se taj iznos poveća. On je najavio da će radna grupa, koju je formirala vlada da bi pratila dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, iduće nedelje razgovarati sa predstavnicima banaka, investicionih i penzijskih fondova, kako bi se utvrdilo kakve su posledice tih dešavanja na finansijske institucije u Srbiji. Zadatak države je, prema njegovim rečima, da pripremi budžet za iduću godinu koji će predvideti smanjenje javne potrošnje i deficita, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost. Predstavnici banaka Hipo Alpe Adrija, Inteza, Rajfajzen, Alfa i Komercijalne banke, potvrdili su da ovih dana građani podižu svoje uloge u značajnijem iznosu i naglasili da na to najviše utiče psihološki faktor. Bankari su apelovali na ljude koji u javnosti komentarišu uticaj svetske finansijske krize na Srbiju da ne stvaraju paniku kod građana i da trenutna dešavanja ne koriste za političke obračune. Nijedna banka, kako je rečeno, nije ograničila iznos za podizanje gotovine i štednih uloga.
Ako je novac u Srbiji siguran ,zasto drzava garantuje samo 3000 Eura?
``Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je, podsećajući da država garantuje za štedne uloge u iznosu do 3.000 evra, rekao da su trenutno ograničene mogućnosti da se taj iznos poveća`` ,ovaj jasno kaze da drzava nema da garantuje za vise.
Novac u srpskim bankama nije siguran.To je 100 %.Sada je vreme da se izvadi novac jer ima dovoljno informacija da se moze ocekivati katastrofa.Dinar je vestacki odrzavan nenormalno jakim.
Isto tako, drzava je zivela od kredita koji su uzimali u Eurima i to je takodje podrzavalo jak Dina.Krediti su presusili po celom svetu.Drzava ide u ogromne probleme.
