Izvor: Politika, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke na svakom ćošku
U Srbiji sada posluje 36 banaka, 2001. godine bilo ih je 86, da bi se već krajem 2002. broj sveo na 40. U Narodnoj banci kažu da će ih biti još manje. Ne zato što će neke propasti, već zbog toga što će se udruživati - velike će kupovati male. Najavljenim pripajanjima do kraja naredne godine biće ih 33.
Jedno je sigurno, bankama ne prete stečajevi nego ukrupnjavanje. Za njihov opstanak presudno je kakve će usluge ubuduće nuditi i koliko će biti konkurentne.
Banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji sada odlično prolaze, iz dana u dan otvaraju filijale, zapošljavaju mlade i školovane ljude i dobro ih plaćaju.
Banaka ima na svakom ćošku i u zemljama u okruženju. Stručnjaci procenjuju da će se, baš kao i u Evropi, i kod nas nastaviti njihovo ukrupnjavanje. Zaoštriće se konkurencija, banke sa većim kapitalom će preuzimati tržište, pred kojima će male "baciti rukavice". Tako je spajanjem HVB i Unikredit banke, ili Inteze i Sanpaolo, slika bankarskog tržišta regiona jugoistočne Evrope već znatno promenjena.
- Ukrupnjavanje banaka je neminovno i u Srbiji, ali će ići sporije - ocenjuje dr Đorđe Đukić. - Potražnja za kreditima je još velika, pa se može tek za tri-četiri godine desiti gašenje filijala koje nisu rentabilne, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj. Srbija je veoma atraktivna zbog znatno viših kamata koje one ovde ostvaruju nego u zemljama iz kojih dolaze. Dok postoji velika glad za kreditima, ne može se očekivati ni smanjivanje bankarskih marži. Visoki troškovi poslovanja u Srbiji pokrivaju se visokim profitom.
Srbija se odlučila, dodaje Đukić, za munjevitu privatizaciju banaka, poput Hrvatske. Tako strane banke u toj zemlji drže 92 odsto tržišta. U Srbiji je među prvih 10 banaka osam u stranom vlasništvu, a dve sa domaćim kapitalom - Komercijalna i AIK, koje drže 21,4 odsto tržišta.
- Konkurencija banaka u Srbiji još ne utiče na pad kamatnih stopa, osim kada je reč o stambenim kreditima - ukazuje Đukić. - Tako je u Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Ipak, kamate na kratkoročne kredite kod nas su više nego u tim zemljama.
Šireći mrežu, banke u Srbiji se trude da zauzmu što veći komad tržišnog "kolača". Šta će se sa bankarskim sektorom dešavati u bližoj i daljoj budućnosti, najviše će zavisiti od stanja u privredi. Ekonomisti kažu da će banke sve više morati da se okreću "proizvodnji", dakle dugoročnom poslovanju i principima kojih se drže i u razvijenim zemljama. A da bi to mogle, za klijente priželjkuju jake firme.
Uz bitno izmenjenu vlasničku strukturu, sada je učešće stranog kapitala u bankarskom sektoru Srbije više nego dominantno. Pri tom, taj kapital u evropskim razmerama nije veliki. Ipak, bankarski kapital relativno brzo raste, što potvrđuje da tražnja za kreditima ne jenjava. Na to računaju "igrači" koji su već u Srbiji, najavljujući povećanje učešća u narednim godinama za bar desetak procenata.
Da sledi ukrupnjavanje banaka slaže se i Vladimir Marković, potpredsednik IO Findomestik banke. Neke će morati, kaže on, da zatvaraju ekspoziture, jer one neće biti isplative u svakom gradu gde su već sada prisutne gotovo sve banke.
NBS nikada nije brinula o tome koliko će banaka biti na srpskom tržištu, već da su jake i sigurne. U skladu sa međunarodnom praksom i standardima, licence će ubuduće davati samo bankarskim grupacijama sa visokom reputacijom.
[objavljeno: ]
