Izvor: B92, 12.Apr.2014, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke, kako ćete ovo preživeti?
Najveće svetske komercijalne banke suočavaju se sada sa velikim teškoćama u poslovanju jer je došlo vreme za vraćanje ogromne državne pomoći.
Radi se o pomoći koje su banke dobile ranije u vreme izbijanja globalne finansijske krize, piše magazin "Forbs".
Samo moćne američke i evropske banke dobile su tokom najoštrijeg perioda krize, u 2008. i 2009. pomoć koja se meri hiljadama milijardi dolara i baš zahvaljujući toj podršci uspele su, uglavnom, da prežive slom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kreditnog tržišta, naglo smanjenje broja klijenata, ali i bankrot važnih partnera.
Zemlje poput Kipra i Islanda, na primer, koje nisu imale sredstava da na taj način spasavaju svoje banke u kolapsu, suočile su se sa ogromnim problemima u celom finansijskom sektoru, dok su SAD i niz zapadnoevropskih država od početka krize grozničavo tražile mehanizam kako da izađu iz "začaranog kruga državne pomoći posrnulim bankama".
Do sada preduzete mere za stabilizaciju bankarskog sistema u SAD uglavnom se u stručnim krugovima opisiju kao "pravilo Volkera", ili ograničenje spekulativne delatnosti, povećanje obaveznih bankarskih rezervi i vrednosti kapitala, a takođe i operacije koje ugoržene banke obavezno moraju preduzimati da bi namirile svoje ključne obaveze ako se nađu u finansijski kritičnom položaju.
Realizacija navedenih i nekih drugih sličnih mera podstakla je, kako navodi "Forbs", banke u nekim najrazvijenijim zapadnoevropskim zemljama da uvedu nove poreze na poslovanje banaka. Francuska je, naprimer, usvojila porez od 0,25 odsto na vlastiti kapital bankarskih organizacija, dok je Velika Britanija uvela opterećenje od 0,07 na pasivu banaka, isključujući najmanje rizične izvore njihovog finansiranja.
Nemačka je istovremeno uvela dva posebna poreza- jednim se opterećuju banke koje u svojim bilansima iskazuju i poslove sa raznim izvedenim instrumentima (finansijskim derivatima), a drugi se odnosi na bankarsku pasivu, izuzimajući takozvani kapital prvog nivoa i obaveze prema klijentima.
Poslednji namet u ovoj seriji poreskih opterećenja je na sindikovane zajmove, ako ih banke daju putem emitovanih bankarskih obligacija i drugih vrednosnih hartija kojima se kasnije može trgovati na finansijskim berzama. Svi navedeni porezi neće biti primenjeni na male banke jer je, kako ističe "Forbs", osnovni cilj takvih mera poreske politike snižavanje suštinskih rizika koji i sada prete najvećim bankama u Evropi i SAD.
Uprkos svim do sada preduzetim merama ekonomski funkcioneri evrozne stalno upozoravaju od moguće nove, velike, bankarske krize - kroz nekoliko godina - što bi zahtevalo novu "porciju" državne pomoć, a po scenariju koji je već viđen potkraj minule decenije.
Evrozona je, imajući u vidu ova očekivanja, već objavila da želi stvaranje jedinstvenog mehanizma za spas krupnih, ugroženih, banaka na taj način što bi se sredstva za takve intervencije prikupila porezima na finansijske transakcije. To je, kako se navodi među upućenima stručnjacima, već izazvalo "pravi šok među rukovodiocima finansijske industrije".
Navedenim porezima trebalo bi da se obuhvati svaka operacija sa akcijama, obligacijama i finansijskim derivatima u obimu od 0,01 odsto, s tim što slična poreska opterećenja već postoje u Francuskoj i Italiji, dok se britanski i nemački bankari grečivito opiru takvim nametima.
Finansijski funkcioneri evrozone za sada kao da previše ne obraćaju pažnju na otpor uvođenju takvih poreza, imajući u vidu i dalje "skandalno visoke plate, razne bonuse i dividende bankarskih šefova i akcionara". Pretpostavlja se da će zbog toga navedeni porezi biti uvedeni u najvećim zemljama "evrolenda" možda i u nekoj kompromisnoj varijanti.
U SAD je, takođe, u toku kampanja koja bi trebalo da se okonča novim porezima za krupne banke, uprkos žestokom otopru njihovih rukovodilaca. Tako su, na primer, predstavnici Republikanske partije u Kongresu SAD predložili uvođenje kvartalnog poreza od 0,035 odsto za sve banke čiji je bilans veći od 500 milijardi dolara.
Kritičari ovog poreza kažu da će se tom merom obuhvatiti svega deset najvećih bankarskih organizacija i da bi se tim dažbinama američki federalni budžet obogatio, tokom narednih deset godina, za svega 86 milijardi dolara.
Analitičari su već izračunali da bi, na primer, gigantska američka banka JP Morgan sa aktivom vrednom 2,4 biliona dolara platila, u vidu navedenog kvartalnog proeza, svega 2,7 milijardi dolara, ili 15 odsto od ostvarenog čistog prihoda.
Finansijski eksperti u Njujorku sumnjaju, inače, da će do kraja mandata aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame navedeni porez, za koji se zalažu opozicioni republikanci, biti usvojen.
Eksperti ne isključuju, međutim, mogućnost da vladajući demokrati realiziju ideju o prikupljanju u američki budžet 50 milijardi dolara od najvećih banaka putem pominjanih poreskih optrećenja koja se već primenjuju na bankarski sektor u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
