Izvor: B92, 12.Apr.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke još ne daju odloženu otplatu
Beograd -- Banke u Srbiji još nisu počele da odobravaju odloženu otplatu kredita u skladu sa program koji je usvojila Vlada Srbije, ali najavljuju da će to uskoro činiti.
U najvećim bankama kažu da je u toku usklađivanje internih procedura sa novim propisma Narodne banke Srbije.
Vlada Srbije je prošle nedelje usvojila program mera koje treba da pomognu građanima da lakše otplate kredite.
Program je dobrovoljan, a omogućeno je da građani, koji imaju kredite >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa rokom otplate dužim od jedne godine, izuzimajući subvencionisane kredite, odlože na dve godine otplatu glavnice kredite.
Šoškić je objasnio da je NBS ukinula dosadašnje ograničenje da rata ne može biti veća od 30 odsto zarade, odnosno 50 odsto za stambene kredite, i da će ubuduće banke realnije procenjivati kolika je kreditna sposobnost dužnika. Prema novim propisima centralne banke, banke će na osnovu iznosa potrošacke korpe obračunavati mesesečne rate kredita građana. To znači da će rata biti obračunata prema iznosu zarade, umanjene za vrednost mininamalne potrošačke korpe za jednog člana domaćinstva. Ceo preostali iznos korisnik kredita će moći da koristi za otpalu kredita, ali banke nisu obavezne da ugovoraju taj maskimum, već će od slučaja do slučaja procenjivati kreditni rizik.
Većina banaka je i ranije svojim klijentima omogućavala olakšice pri otplati kredita, u slučaju da su ostali bez posla ili im je smanjena plata, ali su na te kredite morali da izdvajaju dodatnu rezervu, što je ukinuto novim propisima NBS.
Prilikom podnošenja zahteva za odlaganje otplate kredita klijent, kako kažu u Unikredit banci, treba da dostavi dokaze o promeni radnog statusa ili aneks ugovora o radu.
U Rajfajzen banci banci su naveli da će "u najkraćem mogućem roku" izraditi konkretne mere za primenu programa odložene otplate kredita građana.
Narodna banka Srbije je saopštila da banke mogu odmah da promene uslove kreditiranja građana i preduzeća na dobrovoljnoj osnovi i uz saglasnost obe ugovorne strane.
Odluka NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, koja se primenjuje od 30. juna ove godine, sadrži izmenjene kriterijume za procenu kvaliteta ukupnog kreditnog portfelja banaka, o čemu banke tromesečno podnose izveštaje NBS.
To znači, kako je objasnila NBS, da će naredni redovni kvartalni izveštaj banaka biti sačinjen prema novoj odluci o klasifikaciji plasmana i obuhvatiće i do tada dobrovoljno restrukturirane kredite građana.
Iako još uvek mnogo toga nije jasno u vezi sa merama za odlaganje otplate kredita građana, vlada sprema sličan paket i za privredu. Ono što se zna je da se građani sami odlučuju da li će sa svojom bankom ući u program tokom kog bi odložili otplatu kredita, a u periodu od dve godine plaćali samo kamatu.
Procenjuje se da je u Srbiji između 300 i 400 hiljada ljudi koji isupnjavaju uslove da sa svojim bankama sklope aranžamne o odlganju otplate kredita u naredne dve godine i da plaćaju samo kamatu.
Ova mera važi za sve koji su uzeli bilo koji stambeni, potrošački ili gotovinski kredti koji nije subvencionisan, kaže savetnik premijera Srbije profesor Jurij Bajec.
"Po mom mišljenju tu će najveće koristi imati građani sa kratkoročnim kreditima od 3 do 4 godine jer je ova ušteda koja dolazi kao deo kredita koji neće morati da plati kao deo kredita biti prilično velika. Mi smo recimo napravili neke računice gde bi to da kažem za prosečnog korisnika kredita iznosilo oko 50 evra ili 5000 dinara mesečno ali naravno situacija je različita od slučaja do slučaja”, kaže Bajkec.
Kako dodaje, program je koristan i za banku jer ima solidnog platišu za koga razume zašto u ovom trenutku ne može normalno da vraća kredit ali će ga imati dalje kao normalnog klijenta.
Nakon što je napravila plan za odlaganje dugova građana, država namerava da sličnu meru napravi i za prezaduženu privredu. Neki privrednici poput Milana Kneževića, smatraju da ove mere međutim nisu nikako dobre.
„Odlaganje dugovanja građana a pogotovo privrede ne znači ništa drugo do oslobađanje jednog dela novca za potrošnju, vršenja pritiska na cene i inflaciju. Ali ono što je nesthvatljivo jeste da je u predstavljanju tog programa zapravo učestvovao i guverner Šoškić, a potpuno je apsurdno da on predstavlja program koji će vršiti pritisak na inflaciju i cene i povećavati obim potrošnje a da zapravo Narodna banka institucionalno postoji da to spreči", kaže Knežević.
Guverner Narodne Banke Dejan Šoškić kaže da inflatorni pritisci postoje ali da još uvek nisu jasni njihovi mogući efekti.
"Da li će biti inflatornih pritisaka? Teoretksi bi se to moglo desti da se oslobođena sredstva krosite za potrošnju ali treba imati u vidu da ukupan efekta ovih mera koje se preduzimaju nije unapred jasan i poznat zbog toga što se ovo bazira na doborovljnosti. Mi ovde govoriom o ugovornom odnosu banaka i njihovih dužnika, dakle da li će oni i u kojoj meri pristupiti restrukturiranju obaveza dužnika prema bankama videćemo tek nakon protoka vremena", navodi guverner.
Za sada se 11 najvećih banaka uključilo u program Vlade Srbije vezan za građane, ali je i dalje dosta toga nepoznato. Od kada tačno počinje da se primenjuje, da li će za sve grejs period biti dve godine, od kada važi ukidanje limita pri opterećenju plate - sve to zavisi od brzine kojom će banke uskladiti svoju poslovnu politiku sa predloženim merama vlade.
