Izvor: Politika, 25.Avg.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke izlaze iz krize
U prvom polugođu banke u Srbiji ostvarile profit od 15,4 milijardi dinara (146,6 miliona evra), 76 odsto više nego u isto vreme lane. – Srpski finansijski sektor je samo preživeo krizu sa manje posledica nego u drugim razvijenim zemljama. – Boljitak u bankama mogao bi doneti vajdu privredi i građanima
U prvoj polovini ove godine, u poređenju sa istim periodom lane, poslovne banke u Srbiji ostvarile su profit od 15,4 milijardi dinara (146,6 miliona evra). Dobitak banaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u posmatranom razdoblju je 76 odsto veći u poređenju sa 8,7 milijardi dinara uknjiženih u prvom polugođu 2009. godine. Od 34 poslovne banke – 22 su za pola ove godine ostvarile profit od 17,7 miliona dinara, a 12 je zabeležilo gubitak od 2,3 milijardi dinara.
Komentari navedenih podataka su različiti. Za jedan deo ekonomske javnosti oni su najava da banke, kao deo privrede, počinju da izlaze iz krize, što je dobro za celokupnu srpsku ekonomiju. Drugi, međutim, u njima vide još jedan dokaz povlašćenosti finansijskog sektora u Srbiji koji ne deli sudbinu privrede, već od nje profitira.
Analitičari portala „Kamatica” zaključuju da je poređenje poslovnih rezultata banaka u 2008. i 2009. godini ukazivalo da su i one platile ceh svetske ekonomske krize, dok poređenje pokazatelja njihovog poslovanja iz prve polovine 2009. i 2010. godine kazuje da su najgori deo krize ostavile iza sebe. Još nisu dostigle rezultate iz 2008, ali su na dobrom putu da ih do kraja godine čak i nadmaše.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar udruženja banaka Srbije, kaže da ima znakova poboljšanja, a ako oni deluju impozantno, to je samo zbog toga što se upoređuju sa prošlogodišnjom niskom bazom.
Na drugoj strani, stanje srpske privrede (kao partnera banaka) jedva da nagoveštava znake oporavka, a njeno stanje ozbiljno brine i bankare.
Nelikvidnost srpske privrede raste iz godine u godinu, pokazuju nedavno saopšteni podaci Agencije za privredne registre, a na to posebno utiče njihova sve veća zaduženost. Kreditne obaveze rastu, a sve je manja pokrivenost pozajmljenog kapitala sopstvenim sredstvima preduzeća. Dok je prethodnih godina na svaki dinar zajma dolazilo oko 80 para kapitala preduzeća, sada je ta pokrivenost nešto veća od 60 para, a krediti čine četvrtinu ukupnih izvora finansiranja preduzeća. I to uprkos nastojanjima države da subvencijom bankarskih kamata olakšaju privredi da dođe do obrtnih sredstava i malo daha.
Profesor Nebojša Savić smatra da nema ničeg lošeg u tome što bankarski sektor bolje stoji od privrede, jer je usvojio evropske standarde poslovanja.
– Nije reč o enormnom povećanju bankarskog profita, koliko o smanjenju prošlogodišnjeg visokog gubitka bankarskog sektora – smatra Savić. – Naš finansijski sektor je samo preživeo krizu sa manje posledica nego u drugim razvijenim zemljama. Banke su raspolagale visokim kapitalom o odnosu na obim poslovanja, dvostruko većim nego u drugim zemljama, a i politika centralne banke bila je dosta konzervativna.
Savić podseća da banke upravljaju tuđim parama, koje moraju pametno da ulažu. Njihova je obaveza da sačuvaju realnu vrednost poverenog im novca od inflacije i kursnih razlika, i da ga vrate deponentima (domaćim ili stranim) sa kamatom.
Istraživači portala „Kamatica” smatraju da od boljeg poslovanja banaka u ovoj godini može biti vajde i za privredu i za stanovništvo. Prvenstveno u mogućem poboljšavanju uslova za odobravanje kredita i smanjenje kamatnih stopa na kredite, koji bi se mogli uskoro pojaviti kao reakcija banaka na smanjenje rizika u zemlji i stabilizacije ekonomske situacije.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 26.08.2010.
