Izvor: B92, Beta, Tanjug, 20.Feb.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke imaju novca za kreditiranje
Beograd -- Vlada je spremna da razmotri proširenje programa za podršku privredi i građanima putem bankarskih kredita ukoliko bude povećanje potražnje, kaže Nebojša Ćirić.
Ugovori za prve kredite iz vladinog programa biće potpisani od ponedeljka
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije je na skupu "Uticaj vladinog paketa mera na poslovnu politiku banaka i kreditiranje privrede i stanovništva" podsetio da će tim merama u privredu biti "upumpano" 77 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinara, od čega je za subvencionisanje kamatnih stopa, iz budžeta izdvojeno osam milijardi dinara.
Predstavnici banaka ukazali su da je bankarski sektor u Srbiji visoko likvidan i ima novca za kreditiranje privrede i gradjana, ističući da problem može biti da li će biti dovoljno kvalitetne kreditno sposobne traznje za ta sredstva.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora "Rajfajzen banke" Zoran Petrović naglasio je da je ključno pitanje da li će klijenti biti dovoljno kreditno "kvalitetni", odnosno da li će njihova kreditna sposobnost moći da zadovolji uslove pooštrene kreditne politike. Petrović je podsetio da su banke posrednici koji uzimaju novac od onih koji su spremni da ga daju i pozajmljuju od svojih matica, tako da moraju da budu odgovorne prema kreditorima, zbog čega pooštravaju uslove kreditne politike u uslovima pogoršanja makroekonomskih uslova u Srbiji.
Predstavnik "Prokredit banke" Dejan Janjatović naveo je da je visina kamatne stope za kreditiranje privrede koja je predviđena vladinim paketom mera, neprimerena u sadašnjim uslovima - kada su troškovi zaduživanja banaka, kao i rizici, povećani. On je ocenio da se "u javnom mnenju" stvara utisak da će taj program rešiti sve probleme, pri čemu je preveliki pritisak na banke da, s oko milijardu evra, reše ekonomske probleme.
Janjatović je istakao da je za preduzeća koja nemaju gde da plasiraju proizvode, i beskamatni kredit skup, dodajući da i preduzeća i banke treba da budu odgovorni. Zato će banke kredite odobravati samo kreditno sposobnim preduzećima.
Mira Erić Jović: Na bankama je da procene rizik plasmana
Mira Erić Jović: Domaće banke su zasebna pravna lica
Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Erić Jović ukazala je da ostaje na bankama da procene sopstvene mogućnosti za kreditiranje, i ukoliko se odluče da uđu u program, moraju da kvalitetno procene rizik plasmana. Sposobnost dužnika da odgovori na obaveze je jedini uslov za odobravanje kredita, istakla je Erić Jović, dodajući da time banke štite sebe i ujedno obezbeđuju stabilnost celokupnog bankarskog sektora.
Viceguvernerka Narode banke ocenila je da su banke u Srbiji visoko likvidne i dodala da posledice svetske ekonomske krize u bankarskom sistemu Srbije predstavljaju "psihološki indukovan faktor zbog neodgovornih napisa i izjava u medijima".
"Svetska ekonomska kriza jeste duboka, ali ne treba uticati na njeno produbljavanje neodmerenim i nestručnim izjavama bez ekonomskih osnova", rekla je Erić i dodala da su banke u Srbiji posebna pravna lica, a ne filijale inostranih banaka i da njihovi vlasnici utvrđuju poslovnu politiku".
Direktor "Rajfajzena Srbija" Oliver Regl kaže da je Srbiju zahvatila globalna kriza, ali čak i pod tim okolnostima ona je zasigurno jedno od najstabilnijih bankarskih tržišta. "Narodna banka Srbije je uvek jako ograničavala rast kredita. Uz to zemlja, čini se, nije bila nikada atraktivna za špekulatikvne investitore u velikom stilu. Obe stvari su sada od prednosti", ocenio je Regl.
On je podsetio da su "u oktobru i novembru sve banke bile pogođene odlivom štednog depozita" i da je "do 20 odsto uloga otišlo". "Stanje se od decembra smirilo, ali depoziti su još uvek ispod nivoa od oktobra", rekao je Regl. Na pitanje koliko kredita bi moglo da propadne, Regl je ukazao da se u Srbiji vodi konzervativna politika davanja kredita.
Đilas: Banke iznose evre iz Srbije
Gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas kaže da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče banke da iznose evre iz Srbije". On smatra da su banke koje su ovde otvorene veoma mnogo para investirale u Srbiju zato što je kamata na kredite bila četiri puta veća nego u zemljama Evropske unije, "pa su super zarađivale", a sada kada su ugrožene njihove centrale, odlučile su da pare povuku nazad, odjednom.
"Dužnost guvernera i države je da takve stvari spreče, jer je nemoguće da svaki dan prodajete po nekoliko desetina miliona evra i da se ne štampaju nove pare, a da se to dešava, znači neko taj novac iznosi iz zemlje", rekao je Đilas i dodao da bi "bio mnogo srećan kada bi javnost znala koliko je koja banka transferisala svojoj centrali evra iz Srbije u poslednja dva i po meseca".
"Ne kažem da to nije njihov novac i da nemaju pravo, na neki način da sa njime rade šta hoće, ali je ovde dobit bankarskog sektora lane bila 300 miliona evra, i mislim da je posao ljudi koji su nadležni za bankarski sektor, da zaista kažu - ljudi ovo ne može više da se radi", rekao je Đilas.
On je naglasio da je naš posao da štitimo ovu državu, dodajući da se iznošenje novca mora sprečiti "jer ima katastrofalne posledice". "Onog trenutka kada pustite da evro kao valuta u odnosu na dinar toliko poraste, odmah očekujete povećanje cena, a šta je tek sa pozicijom privrednika danas u Srbiji", upitao je gradonačelnik Beograda. "Privrednik treba svoju robu, koju isporuči danas, da naplati za četiri do šest meseci, koji kurs da računa 96 ili 110 dinara, a ljudi govore da će evro biti 120 dinara, i čovek to mora da računa", istakao je on.
