Izvor: Banke.Online.rs, 05.Jul.2012, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke i države - katastrofalni savez

Zona evra se bori sa velikom nezaposlenošću, recesijom i državnim dugovima. Ali, najveći problem monetarne unije jeste zavisnost između banaka i država. Kako je do toga došlo? Postoji li izlaz? Nakon što je pre deset godina pukao takozvani „investicioni mehur“ na internetu i dogodili se teroristički napadi 11. septembra, emisione banke pokušale su da jeftinim novcem spreče recesiju. Pošto su svi tražili način kako da ulože velike količine novca, inovativni finansijski proizvodi iz SAD našli su dobar plasman i u nemačkim bankama. Irci i Španci prosto su se takmičili ko će da kupi više nekretnina, a cene kuća su skočile u nedogled. Bilo da je reč o SAD, Španiji ili Nemačkoj, banke koje su parcijalno ili u potpunosti pripadale državi, pokazale su posebnu spremnost za rizik. „Na svim mestima gde je kao vlasnik stajala država, rizici nisu dovoljno ozbiljno shvaćeni“, ocenjuje Johan Ekof, direktor Instituta za ekonomsku politiku na univerzitetu u Kelnu. To se lako može razumeti, pošto u slučaju da se nešto desi, garantuje država. Svi su se probudili kada je američka investiciona banka „Leman braders“ 2008. bankrotirala. Američke hartije postale su „otrovne“. Mnoge banke u Evropi su posrnule. Da bi se sprčila katastrofa u finansijskoj branši i spasile banke, države su intervenisale milijardskim sumama; Nemačka sa 39 milijardi evra. Irska država preuzela je sve dugove banaka . i zato je 2010. zabeležila deficit u budžetu od 32 odsto.

Nastavak na Banke.Online.rs...