Izvor: B92, 25.Okt.2012, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke čekove daju na kašičicu
Beograd -- Kada kriza pritisne kao sada, svaka ušteda je dobrodošla. Potrošači se tada prvo sete kupovine na poček.
Kamate nema, dogovor s trgovcima o datumima unovčavanja uglavnom važi. Međutim, banke su sve štedljivije kada izdaju čekove.
Trude se da klijente privole na to da koriste platne kartice kojima se roba, osim rivolving zajma, može plaćati i na rate gotovo istovetno kao i kod čekova.
Međutim, klijenti i dalje preferiraju čekove. Kod >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kartica rata nema kamate ali je tu provizija, što povećava ukupni trošak. Potrošače to opet okreće ka čekovima.
Kod plaćanja karticama kod svake transakcije postoji veza s bankom preko terminala pa se transakcija može odobriti a i ne mora. Da bi klijente privolele na to da plaćaju karticama, banke sve češće limitiraju izdavanje čekova.
Da bi ih dobio desetak, klijent mora da ima stalni priliv novca na račun, i to bar u prethodna tri meseca. Broj izdatih čekova mora biti pokriven platom i dozvoljenim minusom. Tako oni koji zarađuju od 20.000 do 30.000 dinara mogu dobiti sedam-osam čekova.
Godišnje se u Srbiji preko kliringa između banaka naplati između sedam i osam miliona čekova. Tu ne spadaju oni koje banka naplati od same sebe, tako da je taj broj još i veći, mada se bankari trude da ga smanje. Za njih je izdavanje i obrada čekova posao skuplji nego onaj vezan za platne kartice. Osim toga, nosi veći rizik nego kartica jer se veći broj nenaplativih čekova može pojaviti ođednom.
Skuplje jeste od čeka kako god da se okrene, ali na taj način klijent smanjuje rizik. Odnosno, neracionalnim korišćenjem čekova klijent ulazi u minus.
Ukoliko se radi o pozajmici koju je banka dozvolila, kamata je do 35 posto. To spada u najskuplje dozvoljene pozajmice kod nas, a ukoliko se prekorači dozvoljeni iznos, banka će zaračunati iznos od 50 do 95 posto na godišnjem nivou. Zato je čekove bolje izbegavati ili ih koristiti za pazar nekoliko dana pre nego što plata ili drugi prihod stigne na račun.
Pažljivo treba računati i iznose vezane za kartice jer su građani Srbije tu prilično neažurni kod plaćanja. Ukupna docnja kod stanovništva Srbije koncem septembra kod kredita iznosila je 4,3 odsto, kada su u pitanju kreditne kartice 11,4 odsto.
Krajem avgusta, po podacima Kreditnog biroa Srbije, u docnji je bilo 73.305 kartica, a mesec kasnije 77.177. U Srbiji je evidentirano izdatih 1.075.340 platnih kartica.
