Izvor: B92, Tanjug, 26.Feb.2010, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke će nastaviti podršku privredi
Beč -- Matične banke deset najvećih stranih banaka koje posluju u Srbiji potvrdile su u Beču da će nastaviti da ih pomažu u kreditiranju srpske privrede.
Kako je saopštila Narodna banka Srbije (NBS), postignuta je saglasnost da su stabilizacijom makroekonomskih kretanja u Srbiji stvoreni uslovi za postepeno smanjivanje obaveza banaka o kreditnoj izloženosti, utvrđenih u martu prošle godine Bečkim sporazumom.
Bečki sporazum je predviđao da strane banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Srbiji u 2009. godini ne smanjuju ukupni iznos kredita u odnosu na 2008. godinu. Novi dogovor u Beču, kako je navela NBS, "predstavlja podršku srpskoj privredi u periodu trenutne krize i izraz uverenja da će, nakon što se privredni oporavak ustali, nastupiti pozitivna kretanja".
U Beču su se sa bankarima sastali predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Grupe Svetske banke, kao Narodne banke Srbije. Potpisnice Bečkog sporazuma su banke Inteza, Rajafajzen, Eurobanka EFG, Nacionalna banka Grčke, Unikredit, „Sosijete ženeral", Alfa banka, Folksbanka i Pireus banka.
Na skupu je ocenjeno da su se matične banke stranih banaka koje posluju u Srbiji ponašale kao odgovorni vlasnici da su, posle potisivanja Bečkog sporazuma, povećavale iznos ukupnih kredita na srpskom tržištu.
Osnivači su, navodi se u saopštenju NBS, pomogli da se kapital banaka u Srbiji održi na odgovarajućem nivou, pa je tako u septembru 2009. pokazatelj adekvatnosti kapitala ukupnog bankarskog sektora iznosio 21 odsto. "Matične banke su potvrdile ranije preuzete obaveze u pogledu održavanja adekvatnosti kapitala i izloženosti prema Srbiji u skladu s makroekonomskim programom za 2010", saopštila je NBS.
Jelašić: Veća kreditna aktivnost banaka
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kaže da je dogovoreno da banke održe visok nivo kapitalizacije, kao što su je imale do sada, izrazavajući očekivanje da će one nastaviti da povećavaju kreditnu aktivnost u Srbiji.
"Našim građanima to konkretno donosi sigurnost da strane banke ni u ovoj godini neće povući novac iz Srbije. To znači, ako se zadužujemo kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), taj novac nećemo moći trošiti za to da bi privatne banke povukle svoj novac", objasnio je Jelašić.
Novac od MMF-a krajem marta
Jelašić je rekao da se krajem marta i početkom aprila očekuje dodadna injekcija od nove tranše aranžmana s MMF-om od oko 350 miliona evra, za jačanje deviznih rezervi koje sada iznose oko 10,5 milijardi evra.
"Naglašavam, one banke koje eventualno žele, sada imaju mogućnost da eventualno u određenoj meri smanje svoju izloženost, ali kao i prošle godine, koja je bila gora takoreći, tako i ove godine očekujemo da će banke povećati svoju izroženost prema Srbiji", rekao je guverner NBS.
Jedna od tema sastanka "Bečke inicijative" bila je utvrđivanje i potvrđivanje statusa dinara, odnosno kako postići veći nivo "deevrizacije", rekao je Jelašić i preneo da su poslovne banke shvatile ono o čemu NBS govori, a to je da čim imamo više dinara u sistemu, tim je naš finansijski sistem stabilniji.
"Mi ćemo svakako imati sledećih par meseci dodatne sastanke, pre svega vezano za deevrizaciju", najavio je Jelašić i preneo da je NBS na sastanku upoznala predstavnike poslovnih banaka sa planovima u vezi sa smanjenjem obavezne rezerve, što će sigurno doprineti tome da će banke biti još zainteresovanije da bi povećale svoju kreditnu aktivnost.
Odgovarajući na pitanje da li će današnji "Bečki dogovor" imati uticaja na stabilnost dinara, Jelašić je rekao da treba domaću potrošnju da smanjimo i više da izvozimo, a zato treba da povećamo konkurentnost privrede i ako se budemo pridržavali tog programa, sigurno je veća šansa da imamo nešto jači dinar.
Jeger: Popustile finansijske tenzije
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Albert Jeger kaže da su u Srbiji, u odnosu na mart prošle godine, "finansijske tenzije popustile" i da je to razlog što postoji "opšti konsenzus da je vreme da se obaveze o izloženosti banaka postepeno smanje".
Jeger je podsetio da su se pre godinu dana strane banke koje posluju u Srbiji dogovorile da ne smanjuju nivo izloženosti, odnosno kreditnih plasmana u Srbiji i to u vreme kada su tenzije i rizici finansijske krize bili prilično visoki. "Koliko možemo da vidimo, matične banke su se uglavnom držale svojih obećanja", rekao je šef Misije MMF-a za Srbiju.
On je ocenio da su sastanci, poput ovog u Beču, veoma dobra prilika za NBS, banke i sve međunarodne finansijske institucije koje rade u Srbiji, kao i za supervizore stranih banaka, da razmene mišljenja i porazgovaraju o svojim stavovima po pitanju ekonomskog razvoja i prospekata u Srbiji.
