Izvor: B92, 20.Apr.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke "bogatije" za 200 mil. evra
Beograd -- Likvidnost banaka u Srbiji u prošlih mesec dana, otkako je Narodne banke Srbije donela odluku o smanjenju obavezne rezerve, povećana je za oko 200 miliona evra.
"Primenom nove odluke o obaveznoj rezervi, kojom je predviđeno postupno smanjenje i unificiranje stope obavezne rezerve i na dinarsku i na deviznu osnovicu, NBS je do danas vratila bankama 21,3 milijarde dinara", navodi se u saopštenju NBS.
Iz Narodne banke saopštili su da je po osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smanjenja stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu sa 10 na pet odsto oslobođeno i vraćeno bankama 12,1 milijarda dinara, na osnovu prirasta plasmana dodatnih 3,8 milijardi dinara, a izmenom strukture devizne obavezne rezerve u pravcu smanjenja dinarskog dela i povećanja deviznog bankama je vraćeno još 5,4 milijarde dinara.
"NBS će nastaviti sa postupnim smanjivanjem stope obavezne rezerve i izmenom njene strukture, kako bi banke postupno uskladile deviznu stopu obavezne rezerve i do aprila 2011. godine svele je na 25 odsto”, navodi se u jučerašnjem saopštenju.
Kako je pre nešto više od mesec dana najavljivano smanjenje obavezne rezerve, koje je dogovoreno s MMF-om, trebalo bi, sem bolje likvidnosti banaka, da doprinese rastu obima, ali i snižavanju cene kredita.
S obzirom na to da se ova odluka odnosi na nove plasmane i depozite banaka, veći efekti na tržištu trebalo bi da se vide tokom 2011. godine. Stambeni krediti nisu uključeni u obavezne rezerve pa se posledično njihovo pojeftinjenje zbog ove mere ne očekuje.
„Spektakularne promene ne treba očekivati u toku ove godine”, ocenjuje Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. Predstavnici ove asocijacije su u poslednjih godinu dana bili žestoki zagovornici ideje smanjenja obaveznih rezervi, kako bi se „zarobljen” novac u centralnoj banci „oslobodio” i plasirao privredi.
Bugarin objašnjava da to što će sada bankari na plasiranih 100 dinara, umesto dosadašnjih 10, na čuvanje Narodnoj banci Srbije ostaviti pet dobra je vest jer privredi i stanovništvu može da donese jeftinije kredite. Isto važi i za devizne zajmove, jer je obavezna rezerva smanjena sa 45 na 25 odsto. Efekti ne mogu da se osete preko noći, već tek od januara 2011. godine.
Privreda se nada jeftinijim kreditima
Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave gornjomilanovačkog „Metalca”, takođe očekuje da će, posle oslobađanja 200 miliona evra bankama, privreda i stanovništvo moći da se nadaju jeftinijim zajmovima.
"Dosad su banke umesto da posluju s privredom i stanovništvom najviše poslovale s državom jer im se to više isplatilo. Nadam se da će sa daljim smanjenjem referentne kamatne stope NBS ovaj posao biti manje atraktivan, a da će više novca plasirati nama", kaže Vukadinović.
U Banci Intezi kažu da sredstva vraćena na osnovu odluke o obaveznoj rezervi planiraju da plasiraju svojim klijentima kako kroz programe subvencionisanog kreditiranja privrede i građana, tako i putem redovnih bankarskih kredita.
Banka Inteza je tokom 2009. godine bila veoma aktivna u programima subvencionisanog kreditiranja, a isti trend je nastavljen i u tekućoj godini u kojoj je samo u okviru kredita za likvidnost i investicionih kredita plasirala skoro 100 miliona evra, ističu u ovoj banci.
