Izvor: B92, 29.Jun.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke: Limit veći u septembru
Banja Luka -- Limit osiguranih depozita građana u bankama u BiH sa 20.000 na 50.000 KM (odnosno sa 10,2 na 25,5 hiljada evra) biće povećan do kraja septembra.
Banke navode da će do tada biti potpisana konačna verzija kreditnog ugovora s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) što je ključni uslov za pomjeranje ovog praga, pišu Nezavisne novine.
BiH je nedavno s EBRD-om potpisala zapisnik za dobijanje 50 miliona evra kredita kako bi limit osiguranih depozita >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građana bio povećan na 50.000 KM (oko 25,5 hiljada evra), ali su se javile određene prepreke za potpisivanje kreditnog ugovora.
"Osnovnu prepreku potpisivanju konačne verzije ovog kreditnog ugovora predstavljaju neodređenosti u Zakonu o dugu BiH. Ovaj zakon nije decidno propisao korake u ovakvim slučajevima. Sa druge strane, EBRD insistira da BiH da garanciju da će stajati iza kreditnog aranžmana", kaže Josip Nevjestić, direktor Agencije za osiguranje depozita BiH.
On se nada da će izmene i dopune Zakona o dugu BiH biti donesene najkasnije do kraja septembra.
"Novac iz ovog kreditnog aranžmana biće korišćen isključivo u slučajevima isplate osiguranja kad Agencija za osiguranje depozita ne poseduje dovoljno sredstava ili ukoliko bi došlo do bankrota neke banke", obašnjava Nevjestić, pišu Nezavisne novine.
Radovan Bajić, direktor NLB Razvojne banke Banjaluka, ističe da će povećanje limita osiguranih depozita doprineti rastu stepena sigurnosti, poverenja i stvaranju osećaja dugoročne stabilnosti bh. bankarskog sektora, ali i povećati sposobnost banaka za odobravanje dugoročnih kredita.
"Banke u BiH su i bez ovih mera likvidne i u potpunosti mogu zadovoljiti tražnju za kreditima, ali bi povećanje limita osiguranih depozita bio višestruko pozitivan potez", potvrdio je Bajić.
On je kazao da je u poslednje vreme zabeležen pad ukupnih depozita u bankama, što je, uglavnom, posledica globalne finansijske krize.
"Smanjenje depozita je posledica globalne finansijske krize, ali i povećanih troškova koji se ne vraćaju u novčane tokove zbog toga što je BiH uvozno zavisna zemlja. Ukoliko je, pak, uzrok smanjenja novčane mase odraz nepovjerenja građana u bankarski sektor, onda je to sigurno loš signal za banke u BiH", rekao je Bajić, pišu Nezavisne novine.
Aleksandra Ljuboja, predsednik Sekcije za bankarski sektor Udruženja ekonomista RS - SWOT, kaže da bi povećanje limita osiguranih depozita povećalo poverenje građana u bankarski sistem BiH.
"Građani će ovom merom biti više motivisani da novac ne drže na nesigurnim mestima, tako da bi se u bankama moglo naći više novca koji trenutno nije u bankarskim tokovima, što će doprineti popravljanju depozitne baze banaka koje će imati više sredstava za kreditne plasmane, ali i druge namene", rekao je Ljuboja.
Iako pozdravljaju povećanje nivoa osiguranih depozita građana, pojedini analitičari ocenjuju da ono dolazi prilično kasno, budući da su to susedne zemlje učinile u jeku globalne finansijske krize i svoje limite podigli na mnogo veće iznose ili pak ponudile garancije na neograničene iznose. Zbog toga je značajna vrednost depozita povučena iz bh. banaka i završila u bankama iz susedstva, pišu Nezavisne novine.
