Izvor: Politika, 09.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarski sistem pod kontrolom
Za sada nema potrebe da se preduzimaju dodatne mere zaštite depozita građana u bankama, predočili su predstavnici vlade na jučerašnjoj sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije
Imajući u vidu napise u pojedinim medijima o navodnom slomu domaćeg bankarskog sistema,guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručio je juče da svetska kriza nije ugrozila finansijski sistem naše zemlje, aliće neminovno uticati na obim i cenu kredita. Za sada ne postoji potreba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se preduzimaju dodatne mere zaštite depozita građana u bankama, predočili su predstavnici vlade na jučerašnjoj sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije, sazvane kako bi se poslanici upoznali sa merama koje preduzimaju izvršna i monetarna vlast da bi ublažile negativne efekte ekonomskog cunamija, koji hara svetom.
Banke su, prema guvernerovim rečima, za sada solventne i stabilne, ali je evidentna usporena kreditna aktivnost poslovnih banaka u zemlji i iz inostranstva. Šestomesečni euribor je sa 4,3 odsto skočio na 5,4, pa banke svoje kamatne stope prilagođavaju tom kretanju. Ali, od 35 banaka koje posluju u Srbiji njih 28, prema guvernerovim rečima, potvrdilo je da neće povećavati marže na odobrene kredite. Pokazalo se, dodao je Jelašić, da su krediti sa fiksnom kamatnom stopom najbezbedniji.
– Da bi uopšte došlo do smanjenja kamatnih stopa kod dinarskih kredita, neophodno jeumanjenje referentne kamatne stope sa sadašnjih 15,75 odsto. To zavisi od inflatornih očekivanja u zemlji.Kamate na kredite u evrima ipak su u rukama Evropske centralne banke– rekao je Jelašić.
On smatra da nema bojazni da će se ponoviti scenario iz devedesetih godina, kada su građani preko noći ostajali bez devizne štednje. Razloga za paniku nema zato što se od 5,7 milijardi evra štednje 40 odsto rezerve nalazi u NBS.
Na insistiranje Jorgovanke Tabaković, predsednice Odbora za finansije, objasnio je da ukupne devizne rezerve centralne banke iznose 9,7 milijardi evrai da se 2,33 milijarde depozita nalazi na sigurnom, uglavnom u Bundesbanci i Američkoj federalnoj banci.
Jelašić je naglasio da je 72 odsto deviznih rezervi uloženo u hartije od vrednosti, 24 odsto je u vidu depozita, a četiri odsto je u zlatu i efektivnom stranom novcu.
Preduzimanje mera da se smanji restriktivnost monetarne politike bilo bi na štetu stabilnosti finansijskog sektora, ocenio je guverner, komentarišući predloge da se smanji stopa obavezne rezerve, kako bi se bankama pomoglo da imaju više slobodnih sredstava.
Na pitanje predsednice Odbora za finansije da li je tačno da su stručnjaci MMF-a preporučili da kurs naše valute ne bi trebalo da bude ispod 83 dinara, guverner je odgovorio da kurs slobodno pliva i da NBS nikada nije primala naloge od bilo kakve finansijske institucije.
Prvi čovek centralne banke se založio da Srbija sklopi novi aranžman sa MMF-om, ocenivši da bi to obezbedilo transparentnije vođenje ekonomske politike i „više jeftinijeg novca” iz inostranstva.
– To bi bila šansa Srbije da poboljša svoj kreditni rejting, pa bi mogla da povuče više sredstava od međunarodnih finansijskih institucija. EU je nagovestila da bi u tom slučaju pružila pomoć Srbiji u vođenju makroekonomske politike pod povoljnijim uslovima– naglasio je guverner.
Slobodan Ilić,državni sekretar u Ministarstvu finansija, ocenio je da nema potrebe da u Srbiji zakonski bude povećan iznos osiguranih depozita, kao što su to predlagali predstavnici opozicije.
On je ukazao da je struktura štednje u Srbiji takva da više od 80 odsto štediša ima depozite do 3.000 evra, tako da su oni pokriveni sadašnjim propisima, 13 odsto štediša ima od 3.000 do 5.000 evra, a sedam odsto više od 5.000 evra.
Osvrćući se na krizu koja je ove nedelje zahvatila Beogradsku berzu, Ilić je ukazao da ovaj problem tinja godinu dana, zbog plitkog tržišta, nepostojanja određenih zakona, municipalnih obveznica"
Bez obzira na sve, Komisija za hartije od vrednosti neće odobriti zatvaranjeBerze jer bi to donelo više štete nego koristi, istakao je predsednik Komisije Milko Štimac.
Padu indeksa, prema njegovom mišljenju, najviše doprinosi panika malih investitora.
Šef Ekonomskog saveta DSS-a Nenad Popović za sada je zadovoljan radom NBS, ali napominje da se treba pripremiti za krizni udar, koji bi prema njegovoj proceni trebalo da se desi u martu naredne godine.
– Nisam za to da se širi panika. Još nisam video plan vlade kako će zaštititi privredu u uslovima svetske krize. Smatram da bi premijer trebalo da napravi krizni štab i promeni ekonomske prioritete vlade– ukazao je Popović.
Poslanik Liberalno-demokratske stranke Čedomir Jovanović je predložio da se promeni predloženi rebalans budžeta, kako bi se smanjila javna potrošnja. Zahtevao je i da privreda bude kreditirana po povoljnijim uslovima od onih koji će, kako se očekuje, uslediti zbog negativnih efekata svetske finansijske krize.
M. Avakumović
[objavljeno: 10/10/2008]
