Izvor: B92, 06.Mar.2018, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bankarski sektor drži korak, digitalizacija briše granice"
Kopaonik -- Predsednica Izvršnog odbora Eurobanke u Srbiji Slavica Pavlović izjavila je da je ta banka ostvarila sjajne rezultate u 2017. godini.
“Imali smo značajan rast u svim segmentima. I rast kredita u korporativnom delu i rast kredita kod stanovništva. Kao što znate, tržite nije zabeležilo neki visoki rast i da je taj rast došao uglavnom iz sektora stanovništva, dok je malo kreditiranje privrede zaostajalo. To je naša stratrgija i za sledeću godinu. Na srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tržištu je neophodno da banka bude univerzalnog karaktera jer je jako teško rasti a da budete fokusirani na jedan segment, na jednu oblast”, kazala je Pavlovićeva.
Kako je navela, Eurobanka je dosta radila na unapređenju tehnologije.
“Evo pričamo na Kopaonik biznis forumu o četvrtoj digitalnoj revoluciji. Moje neko lično mišljenje je da bankarski sektor tu dosta dobro drži korak sa bankarskim sektorom nekih razvijenih zemalja. U ponudi većine banaka imamo elektronsko bankarstvo, mobilno bankarstvo, pričamo o mobilnom novčaniku, plaćanje telefonom, pominje se biodioptrija - da se putem glasa ili zenice vrše transakcije”, smatra Pavlovićeva.
Prema njenim rečima, Eurobanka takođe ide u korak sa novim tehnologijama i sve usluge banke su usmerene ka tome.
“Činjenica je da smo bili među prvim bankama koja je uvela mobilno bankarstvo za pravna lica i ta usluga se jako koristi. Primena digitalizacije je neophodna u svim industrijskim granama. Banke su u tome negde odmakle i više će se orjentisati na to da ulažu u digitalnu infrasteukturu a manje na to da kupuju zgrade ili otvaraju nove filijale. Naravno, ne možemo pobeći od neke vrste tradicionalnog bankarstva, ali idemo napred”, objašnjava ona.
Na pitanje da li nove tehnologije traže i drugačije profile budućih bankara, pavlovićeva kaže da za bankare važi isto kao i za radnike u ostalim industrijama, a to je “da se vratimo unazad, u obrazovani sistem i da shvatimo da u svakoj oblasti moramo da budemo tehnološki edukovani, da koristimo savremenu tehnologiju”.
“Tu se bankarstvo ne razlikuje od drugih industeija. Vi morate imati radnika koji dobro barata računarom, koji koristi mobilni telefon, koji koristi aplikacije za svoj posao.”
Govoreći o kešles ekonomiji kaže da je ona bitna pre svega zbog smanjenja sive ekonomije.
“Srbija pokazuje dobar napredak iako je keš i dalje dominatan način plaćanja. Ali na primer, nije bitna samo tehnologija nego i neke navike da se koristi gotovina. Postoji veliki broj izazova, jer takva ekonomija pogađa najsiromašniji sloj društva, jer oni ne daju račune, a takođe u sektoru usluga, trgovci, frizeri na primer, njima je keš i dalje primaran”, kaže čelnica Eurobanke u Srbiji.
Ističe da je ključna uloga države.
“Ja je vidim dvostruko, prvo unapređenje regulatornih okvira, i naravno edukacija stanovništa kroz različite vrste projekta. Ima tu dobrih inicijativa, ali država mora i dalje da radi sa privatnim sektorom, tu mislim i na banke, na edukaciji”, navodi Pavlovićeva.
Pomaka, kako kaže ima i navodi da su u toj banci odavno na primer uveli plaćanje parkinga sms – om, što menja navike korisnika.
“Narodna banka radi na dobrom projektu - instant plaćanja. To podrazumeva da će sva pravna i fizička lica moći da obave transakciju u domaćoj valuti 24h, sedam dana u nedelji i to je odličan način da se menjaju navike. Banke naravno koriste sve te situacije i idu korak dalje i razmišljaju o pir tu pir plaćanjima, o plaćanjima putem društvenih mreža, negde gde se prelaze i te teritorijalne granice. Kod digitalizacije je jako važno da ne postoje granice i već dolazimo do toga da ćemo i u bankarststvu, koje je tradicionalna industrija, moći da zaobiđemo granice teritorija”, navodi Pavlovićeva.
