Izvor: Politika, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarski džinovi traže spasioce
Prema izveštajima agencija
Njujork, London – Dve velike banke, jedna američka, a druga britanska, teško pogođene krizom na američkom tržištu hipotekarnih kredita, traže spasioce koji će im hitnim injekcijama kapitala omogućiti da se koliko-toliko oporave od ogromnih gubitaka.
Investicioni fond kojim upravlja vlada Abu Dabija (ADIA) uložiće 7,5 milijardi dolara u oživljavanje "Sitigrupa", najveće američke bankarske korporacije.
Emiratski fond će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na osnovu toga ostvarivati prihod od 11 odsto godišnje sve dok se finansijski instrumenti ne konvertuju u obične akcije banke po ceni od 37,24 dolara. Time će fond ADIA sa ukupnim udelom od 4,9 odsto akcija postati najveći deoničar najveće svetske banke po aktivi, saopšteno je iz sedišta "Sitigrupa" u Njujorku.
Fond, međutim, neće dobiti uobičajene privilegije velikih akcionara kao što je pravo postavljanja članova upravnog odbora, prenele su agencije.
Analitičari ocenjuju da je dvocifrena kamatna stopa koju će dobijati emiratski fond dobar pokazatelj koliko je bezizlazna situacija u kojoj se nalazi "Siti", a ima i onih koji veruju da ova slamka spasa neće biti dovoljna.
Kada je početkom novembra objavljeno da gubici "Sitigrupa" u četvrtom tromesečju ove godine mogu da dostignu od osam do 11 milijardi dolara (u trećem su bili 6,5 milijardi) dotadašnji predsednik upravnog odbora Čarls Prins podneo je ostavku. Gubici su povezani sa otpisom nenaplativih potraživanja u finansijskim aranžmanima na tržištu hipotekarnih kredita u SAD.
Prinsa je privremeno zamenio Robert Rubin, bivši američki sekretar finansija, a za privremenog izvršnog direktora postavljen je Vin Bišof, predsednik evropskog ogranka banke, ali on ne želi da trajno ostane na toj funkciji.
Mediji takođe nagoveštavaju mogućnost masovnih otkaza u bankarskoj korporaciji sa 320.000 zaposlenih. Pre izbijanja krize početkom septembra broj radnika je već smanjen za 17.000.
Akcije ove američke banke vredele su juče na Njujorškoj berzi malo manje od 31 dolara, a od početka godine su pale za 45 odsto.
Istovremeno, petu po veličini britansku hipotekarnu banku "Nodern rok" ponudio je da kupi milioner Ričard Brenson, vlasnik "Virdžin grupe". Međutim, drugi akcionar po veličini najavio je da će blokirati ponudu, jer smatra da je previše niska i "bezobrazna", preneo je Bi-Bi-Si.
Akcije britanske banke su skočile za 29 odsto na vest o mogućnosti da je preuzme Brensonova kompanija. Ipak, analitičari ni dalje nisu sigurni da li je "Rok" dobra prilika za investitore.
Brenson je ponudio finansijsku injekciju od 1,3 milijarde funti. Polovinu novca bi dao konzorcijum sa "Virdžinom" na čelu, dok bi se ostatak obezbedio kroz ponudu ostalim akcionarima da kupe nove akcije po ceni od 25 penija. Međutim, to bi značilo da Brenson procenjuje banku na 200 miliona funti, dok njena trenutna tržišna vrednost iznosi 362 miliona funti.
Konzorcijum bi takođe odmah vratio centralnoj banci Engleske 11 milijardi duga, a Trezoru kredit od 14 milijardi kroz tri godine.
Britanski ministar finansija Alister Darling trpeo je oštre kritike zbog toga što je novcem poreskih obveznika spasavao banku iz škripca.
Darling se branio da je dajući 25 milijardi funti (35 milijardi evra, 25 milijardi dolara) laburistička vlada osigurala sve štedne uloge u banci, ispred koje su se u septembru nizali redovi zabrinutih štediša kakvi nisu viđeni pred nekom britanskom bankom još od viktorijanskog doba.
J. K.
[objavljeno: ]
