Izvor: B92, 22.Okt.2016, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari prognoziraju: Kraj besplatnog novca
Prvi put od izbijanja svetske krize, dve među najvažnijim svetskim centralnim bankama – FED i ECB bi mogle da pooštre monetarne politike u isto vreme.
To bi moglo da bude početak kraja izuzetno dugog perioda trajanja praktično besplatnog novca i finansiranja.
Predsednik ECB Mario Dragi bi mogao da očekuje suočavanje sa mnoštvom pitanja oko budućnosti željenog programa kvantitativnog popuštanja, posle prethodnog izveštaja ovog meseca koji ukazuje na to da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << centralna banka razmatra načine smanjenja podrške tržištu evropskih obveznica.
Ovaj izveštaj je nekako uhvatio tržište nespremnim, jer bi mnogo/nedovoljno unapred mogao da naginje u korist sve veće podrške iz Frankfurta – ništa manje. Kao odgovor na to, prinosi na državne obveznice Evrozone su porasli na grafikonima i širom zemalja.
Referentna tačka prinosa na desetogodišnje Nemačke obveznice je izgleda za sobom ostavila dane negativnih prihoda, i trenutno je na nivou od 0,05%, testirajući nivoe retko viđene još od Bregzita ranije ove godine. Da budemo iskreni, to teško da se još uvek može nazvati revolucijom, jer sva Nemačka dospeća, uključujući i ona za period od devet godina ostaju negativna.
Ono što bi lako moglo biti zaboravljeno, možda zamagljeno super-popuštanjem iz ere Dragog, je to da ovo u suštini nije prvi put da Evropska centralna banka razmišlja o pooštravanju. Tokom 2011. godine centralna banka je podigla svoju glavnu referentnu kamatnu stopu ne samo jednom, već dva puta, jer je tadašnji predsednik Žan Klod Triše reagovao na rastuću inflaciju i nije želeo da predugo ostavi kamatne stope na kriznim nivoima.
Uzgred, kamatna stopa je pre tog poteza iznosila 1% i kvantitativno popuštanje je bio američki fenomen i bilo je zabranjeno evropskim sporazumima.
Ono što je ovog puta drugačije je da je u Sjedinjenim Državama, FED već jednom odlučio da poveća kamatne stope, i uveliko se očekuje da će to uraditi kasnije, još jednom, ove godine na sastanku u decembru. To znači da bi dve najuticajnije centralne banke mogle da pooštre svoje monetarne politike u isto vreme, na taj način obeležavajući kraj ekstremnih politika popuštanja koje su bile na snazi još od svetske finansijske krize 2008. godine.
Velika nepoznanica sada je to da li su politike zaista rešile osnovne probleme, ili su ih samo prikrile podupiranjem svojih ekonomija a da pritom nisu dozvolile da se loše investicije i tržišta isprave pod naletom lakog novca i preteranih finansijskih vrednovanja.
Sada pre nego što se plima povuče, kako će sve izgledati? Jasno je da su tržišta zabrinuta, jer smo već imali priliku da s vremena na vreme vidimo da strah od Fed-ovih podizanja stope izaziva metež na finansijskim tržištima.
Međutim, kratkoročne nevolje bi mogle da budu pogodne za investitore obveznicama, koje će morati da izdrže kratkoročne gubitke u ceni kako bi mogle da uživaju u višim kuponima na duže staze, naročito ako je jedina alternativa u šutiranju konzerve niz put, omogućavajući tako da se mehur u državnom dugu dalje naduvava, što bi vrlo verovatno moglo da završi sa bolnijom prisilnom korekcijom u nekom narednom trenutku.
(Autor je Majkl Boje, specijalista za investicije i internet trgovanje i direktor strategije na tržištu kapitala u Saxo banci)
