Izvor: Politika, 07.Jul.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari neće u „Dolinu”
Ljubivoje Šundić, vlasnik ovog preduzeća, optužuje Agrobanku da mu uskraćuje kredit, a posle našeg interesovanja u banci smo dobili odgovor da će problem biti rešen „na obostranu korist”
Ljubivoje Šundić, vlasnik preduzeća „Dolina” iz Beograda, godinama nema sreće da dobije dugoročni kredit koji delom sredstvima Ministarstva poljoprivrede odobravaju poslovne banke. Tačnije, u njegovom slučaju Agrobanka, kod koje ima račun još od 1996. godine. Tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je kod njih uzeo kredit preko Fonda za razvoj koji je, kaže, vratio u roku.
Pošto ne može da dobije kredit, Šundić ne može ni da uveća preradu mesa koju ima u Velikom Gradištu. Njegova firma godišnje preradi oko 250 tona mesa i ima 10 zaposlenih. Već četiri godine zaredom podnosi zahtev za dugoročni kredit za proširenje objekta i kupovinu opreme u vrednosti od 150.000 evra.
– Zahtev za kredit sam podneo i u februaru ove godine i pratio kada će krenuti odobravanje. Kao i ranijih godina, nisam dobijao nikakvu informaciju, pa sam otišao u banku gde mi je rečeno da nemaju sredstava i da su kvotu koju im je Ministarstvo dodelilo „potrošili” na reprogramiranje kredita koje su ranije dali klijentima banke koji nisu bili u stanju da ih vrate. Takav odgovor me nije zadovoljio, pa sam otišao u Ministarstvo poljoprivrede da to proverim. Tamo su mi rekli da takvo ponašanje smatraju nekorektnim, ali da nemaju načina da privole ovu banku da to ne čini. Pride sam na stranicama „Politike” pročitao da ove godine nisu odobravali kredite jer su se bavili sopstvenom sertifikacijom i da će ih tek odobravati. A meni su rekli da neće – kaže ovaj privrednik.
Šundić naslućuje da „Agrobanka” nije voljna da odobrava pomenute kredite jer taj novac može da plasira po višoj ceni nego što je to propisano uredbom Ministarstva poljoprivrede. Kod dugoročnih subvencionisanih kredita 40 odsto sredstava obezbeđuje Ministarstvo i na taj deo nema kamate. Ostalih 60 odsto obezbeđuje banka i na taj iznos ona naplaćuje kamatu koja ne može da bude viša od 12 odsto godišnje. Preračunato na ceo iznos kredita efektivna kamata za korisnika je pet odsto. Kamate na kratkoročne plasmane kreću se i do 25–27 odsto godišnje, kaže ovaj privrednik, što je za banku isplativije. Kredite ne odobravaju, a s druge strane ugovor s Ministarstvom potpisuju, jer neće da kvare imidž agrarne banke.
– Kao privrednik, obavezan sam propisima da sudbinu tekuće likvidnosti vežem za neku banku. Smatram da sam dug lojalnosti banci odužio. Prema prilivu na računu, službenici Agrobanke su mi izračunali da mi pripada kredit u vrednosti od 1,7 miliona dinara, što je oko 18.000 evra. Tražio sam kredit u tom iznosu, ni to ne daju. Pitao sam, kakav povoljan kredit mogu da ponude svom dugogodišnjem komitentu. Bez odgovora. Neću da uzmem kratkoročni s kamatom od 27 odsto godišnje – priča Šundić o bankarskim mukama.
Na pitanje zašto ne promeni banku, vlasnik „Doline” uzvraća pitanjem – da li mislite da su druge bolje.
– Kako će me tek oni gledati koji me ne poznaju. Znate priču o kreditnoj istoriji i sve to. Išao sam u druge banke, u jednoj, nebitno kojoj, ima klauzula da mogu da promene kamatu u skladu s poslovnom politikom. Da je sreće, ostali bi bez dozvole – smatra Šundić.
Potražili smo odgovor druge strane, a posle višednevnog čekanja i insistiranja od nadležnih u Agrobanci, rečeno nam je da će vlasnik „Doline” biti pozvan u banku kako bi se „problem rešio na obostranu korist” i da nema potrebe da se oko ovog slučaja u javnosti diže tolika prašina.
J. Rabrenović
[objavljeno: 08/07/2009]
