Izvor: Blic, 26.Jun.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari ljuti na premijera
Banke u Srbiji smatraju da su optužbe premijera Mirka Cvetkovića o njihovim naduvanim maržama neosnovane i neargumentovane. Kulminacija priče o visokim zaradama banaka dostignuta je izjavom premijera u sedištu Ujedinjenih nacija da su bankarske marže čak sedam puta veće nego u maticama odakle one potiču. Kako god, sve ove konstatacije slaba su uteha građanima koji otplaćuju preskupe kredite ili tek nameravaju da se zaduže.
Srpski premijer u Njujorku je podsetio da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji došlo do drastičnog pada stranih direktnih investicija, što je očekivano u uslovima globalne krize, ali da je istovremeno došlo i do nesrazmernog pogoršanja uslova kreditiranja, čime je krajem 2008. privreda paralisana.
- Bankarski sektor u Srbiji kao i u prethodnim godinama, ostvario je značajno viši stepen profitabilanosti nego u matičnim zemljama tih banaka, ali je nakon izbijanja svetske ekonomske krize došlo do naglog rasta kamatnih stopa. Moj kabinet uradio je analizu kojom je utvrđeno da su bankarske marže u Srbiji i do sedam puta veće nego u matičnim zemljama banaka koje posluju na srpskom tržištu – upozorio je Mirko Cvetković.
Priča o bankarskim maržama zahuktala se prošlog meseca kada je Narodna banka objavila spisak banaka koje su podigle marže za kredite u otplati. Reakcija dužnika na ovaj potez banaka bila je burna. I još traje.
Zatim je usledilo i obećanje guvernera Radovana Jelašića da će pomoći sve građane koji reše da tuže banke koje su neosnovano i protivpravno podigle svoje marže. Optimizam je ispoljio i kada je rekao da očekuje da će one banke koje su mimo ugovora promenile kamatne stope, vratiti ih na pređašnji nivo. Za sada se, međutim, ništa nije desilo.
- Što se marži tiče, one se razlikuju u zavisnosti od toga o kojoj se bankarskoj usluzi radi. Kod ranije odobrenih hipotekarnih kredita, na primer, bankarska marža je uglavnom blizu evropskog nivoa. Međutim, kod minusa po tekućem računu, uključujući i nedozvoljeni minus, ili kod keš kredita, marže u Srbiji znatno su više nego u nekim drugim zemljama regiona – rekao je juče za „Blic" guverner Jelašić.
Više je razloga, smatra on, zašto su krediti danas skupi.
- Put do jeftinijeg novca, pre svega vodi preko povećanja domaće štednje. Uz to, da bi novac bio jeftiniji, mora da se vrati bolji kreditni rejting, kao i da uslovi na svetskom tržištu budu povoljniji – naglašava Jelašić.
Male su verovatnoće da će se išta promeniti na polju cene zaduživanja stanovništva i privrede ni posle premijerove izjave. Banke imaju svoja obrazloženja zašto su marže visoke, a sve se vrti oko visokog rizika zemlje, cene ino zaduživanja i strogih uslova centralne banke.
Komentarišući reči premijera, Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora banke "Hipo Alpe-Adria”, kaže da je
nivo kamatnih stopa u Srbiji odraz ukupnog rizika zemlje, specifičnog rizika konkretnih klijenata i nivoa restriktivnosti monetarne politike.
- Izjava premijera da su marže stranih banaka u Srbiji značajno više nego u njihovim matičnim zemljama ne može se posmatrati odvojeno od aktivnosti i izjava NBS na istu temu. Stoga sa pažnjom očekujem stav guvernera Jelašića o ovoj izjavi premijera – ističe Čupić.
Skoro identičan stav je Nebojše Đorđevića, člana Izvršnog odbora "Alfa banke”, koji kaže "da je začuđen izjavom premijera, za koju misle da ne stoji, jer marže nisu tolike".
- Treba praviti razliku između marže što jeste zarada, ali i cene koštanja izvora. Najbolji dokaz koliko zapravo banke zarađuju jeste ako se vidi kolika je kamata za štednju kod nas, a kolika u okolnim zemljama, kakva je monetarna politika, ali i kakav je kreditni rizik Srbije u svetu – rekao je Đorđević za „Blic".
Da su marže u Srbiji veće od onih u Austriji, ukazuje i Petar Grujić, direktor Sektora za rad sa stanovništvom „Volks banke"; ali naglašava, da nisu sedam puta.
- Treba imati na umu da tamo preosečan stambeni kredit iznosi 300.000 evra, dok u Srbiji 50.000 evra, tako da nije uporediv odnos veličine marže i zarade koje banke ostvaruju ovde i u inostranstvu – naglašava Grujić.
Bankari su definitivno začuđeni optužbom premijera u Njujorku. U bankarskim krugovima juče smo nezvanično čuli da se mnogi pitaju se kako to da je po ocenama međunarodnih finansijskih institucija bankarski sektor u Srbiji pohvaljen, a s druge strane vlast ne priča da su se banke obavezale da ne smanjuju svoju kreditnu aktivnost u uslovima krize. Pitaju se i što ne objašnjava zašto je tolika inflacija, kako da se smanji rizik zemlje, zašto plaćamo najskuplje gorivo u regionu. Ali, niko neće svoje marže da poredi sa maržama u centralama.
Bazna stopa ostaje
Monetarni odbor NBS juče je posle analize aktuelnih eknomskih kretanja, doneo odluku da referentna, bazna kamatna stopa ostane 13 odsto. Naredna sednica biće održana 6. jula.
Banke u Hrvatskoj: Srbija je dva puta skuplja
Čak i Hrvatsko udruženje banaka, situaciju sa skupim kreditima i visokim maržama u Srbiji, koristi kako bi opravdalo svoje banke, zašto ne pojeftinjuju kredite.
„U Hrvatskoj je marža više nalik maržama u razvijenim zemljama EU i kreće se ispod tri postotna boda. To znači da bankari u Srbiji imaju više nego dva puta duži "amortizer” između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, nego u Hrvatskoj. To, pak, znači da građani Srbije u relativnom iznosu plaćaju bankarske usluge više nego dva puta skuplje nego građani u Hrvatskoj”, kažu u Udruženju banaka Hrvatske.
Nema konkurencije
Prof. dr Đorđe Đukić, koji već godinama ukazuje da u konkurencija u bankarskom sektoru nije prisutna u onom stepenu u kojem je najavljivana, komentariše za „Blic".
- Do sada nijedna ozbiljan studija na nivou konkurencije u bankarskom sektoru nije rađena, što je paradoks. Za to treba da budu zainteresovani i NBS i Vlada i Komisija za zaštitu konkurencije - kaže Đukić.
KAKO JE PADALA KAMATA
Kamatna stopa za stambeni kredit
Inostrani izvori + inicijalna marža
30.9.2008. 5,7%+1,8%=7,5%
31.5.2009. 4,03%+1,8%=5,83%
*Napomena: Inostrani izvor čini Euribor plus marža, i pored rasta inostrane marže zbog povećanja rizika zemlje, ukupna cena zaduživanja je pala u proseku sa 5,7 odsto na četiri odsto
.jpg)
