Izvor: B92, 26.Jun.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari kritikuju premijera
Beograd -- Banke u Srbiji smatraju da su optužbe premijera Mirka Cvetkovića o njihovim naduvanim maržama neosnovane i neargumentovane, prenose dnevni listovi.
Narodna banka je prošlog meseca objavila spisak banaka koje su podigle marže za kredite u otplati
Kulminacija priče o visokim zaradama banaka dostignuta je izjavom premijera u sedištu Ujedinjenih nacija da su bankarske marže čak sedam puta veće nego u maticama odakle one potiču.
Srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << premijer u Njujorku je podsetio da je u Srbiji došlo do drastičnog pada stranih direktnih investicija, što je očekivano u uslovima globalne krize, ali da je istovremeno došlo i do nesrazmernog pogoršanja uslova kreditiranja, čime je krajem 2008. privreda paralisana.
„Bankarski sektor u Srbiji kao i u prethodnim godinama, ostvario je značajno viši stepen profitabilanosti nego u matičnim zemljama tih banaka, ali je nakon izbijanja svetske ekonomske krize došlo do naglog rasta kamatnih stopa. Moj kabinet uradio je analizu kojom je utvrđeno da su bankarske marže u Srbiji i do sedam puta veće nego u matičnim zemljama banaka koje posluju na srpskom tržištu”, upozorio je Mirko Cvetković.
Priča o bankarskim maržama zahuktala se prošlog meseca kada je Narodna banka objavila spisak banaka koje su podigle marže za kredite u otplati. Reakcija dužnika na ovaj potez banaka bila je burna. I još traje.
Zatim je usledilo i obećanje guvernera Radovana Jelašića da će pomoći sve građane koji reše da tuže banke koje su neosnovano i protivpravno podigle svoje marže. Optimizam je ispoljio i kada je rekao da očekuje da će one banke koje su mimo ugovora promenile kamatne stope, vratiti ih na pređašnji nivo. Za sada se, međutim, ništa nije desilo.
„Što se marži tiče, one se razlikuju u zavisnosti od toga o kojoj se bankarskoj usluzi radi. Kod ranije odobrenih hipotekarnih kredita, na primer, bankarska marža je uglavnom blizu evropskog nivoa. Međutim, kod minusa po tekućem računu, uključujući i nedozvoljeni minus, ili kod keš kredita, marže u Srbiji znatno su više nego u nekim drugim zemljama regiona”, rekao je guverner Jelašić.
Premijer smatra da su bankarske marže u Srbiji prevelike
Od je dodao da je više razloga zašto su krediti danas skupi. „Put do jeftinijeg novca, pre svega vodi preko povećanja domaće štednje. Uz to, da bi novac bio jeftiniji, mora da se vrati bolji kreditni rejting, kao i da uslovi na svetskom tržištu budu povoljniji”, naglašava Jelašić.
Sa druge strane, banke imaju svoja obrazloženja zašto su marže visoke, a sve se vrti oko visokog rizika zemlje, cene ino zaduživanja i strogih uslova centralne banke. Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora banke "Hipo Alpe-Adria”, kaže da je nivo kamatnih stopa u Srbiji odraz ukupnog rizika zemlje, specifičnog rizika konkretnih klijenata i nivoa restriktivnosti monetarne politike.
„Izjava premijera da su marže stranih banaka u Srbiji značajno više nego u njihovim matičnim zemljama ne može se posmatrati odvojeno od aktivnosti i izjava NBS na istu temu. Stoga sa pažnjom očekujem stav guvernera Jelašića o ovoj izjavi premijera”, ističe Čupić.
Nebojša Đorđević, član Izvršnog odbora "Alfa banke”, kaže "da je začuđen izjavom premijera, za koju misle da ne stoji, jer marže nisu tolike". „Treba praviti razliku između marže što jeste zarada, ali i cene koštanja izvora. Najbolji dokaz koliko zapravo banke zarađuju jeste ako se vidi kolika je kamata za štednju kod nas, a kolika u okolnim zemljama, kakva je monetarna politika, ali i kakav je kreditni rizik Srbije u svetu”, rekao je Đorđević.
Da su marže u Srbiji veće od onih u Austriji, ukazuje i Petar Grujić, direktor Sektora za rad sa stanovništvom „Volks banke"; ali naglašava, da nisu sedam puta. „Treba imati na umu da tamo preosečan stambeni kredit iznosi 300.000 evra, dok u Srbiji 50.000 evra, tako da nije uporediv odnos veličine marže i zarade koje banke ostvaruju ovde i u inostranstvu”, naglašava Grujić.
