Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari kaskaju za NVO aktivistima
Prosečne neto zarade isplaćene u aprilu u "delatnostima na bazi učlanjenja" tri puta veće od proseka u republici i dostigle bezmalo 74.500 dinara
Zaposleni u nevladinim organizacijama, političkim strankama, privrednim komorama, esnafskim udruženjima, sindikatima, inicijativama građana i sličnim udruženjima – najbolje su plaćeni u Srbiji. Prosečna aprilska plata srećnika koji radi u "delatnostima na bazi učlanjenja", kako ih registruje Republički zavod za statistiku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila je ubedljivo najveća. Veća i od neto proseka isplaćenog u bankarskom sektoru, agencijama za prodaju nekretnina i osiguravajućim kompanijama. Prema evidenciji statističara, prosečna aprilska isplaćena neto plata oko 5.600 zaposlenih u navedenim delatnostima bila je 74.481 dinar.
Ova brojka je bezmalo tri puta veća od prosečne isplaćene neto zarade u aprilu u Republici koja je iznosila 26.632 dinara. Poređenja radi, zaposleni u tekstilnoj industriji su u aprilu primili u proseku osam puta manje. Radnicima u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina na ime zarade isplaćeno je prosečnih 9.148 dinara, a njihove kolege koje se bave proizvodnjom odevnih predmeta i krzna zaradile su 8.601 dinar.
U Republičkom zavodu za statistiku nisu mogli da otkriju koja je to "delatnost na bazi učlanjenja" najviše doprinela navedenom, za naše prilike, ogromnom proseku isplaćenom u prošlom mesecu. Kako kažu, u obavezi su da štite anonimnost svojih izvora. Ipak, u javnosti preovlađuje mišljenje da su astronomskom aprilskom proseku najbolje plaćenih pregalaca u Srbiji sigurno najviše doprineli oni sa platnih spiskova nevladinih organizacija i zaposleni u stranačkim administracijama.
U najbogatije srpske "delatnike" statističari su uvrstili i zaposlene u sindikatima, ali nijedan od sindikalnih lidera sa kojima smo razgovarali nije se pronašao u ovoj priči. Branislav Čanak, predsednik Sindikata "Nezavisnost", rekao nam je da ne zna odakle tolike plate zaposlenima koji žive od članarina svojih pripadnika.
– Gledano iz ugla našeg sindikata, to je nemoguće. Mi jedva držimo ljude da ne odu! Najveći broj naših članova su uglavnom iz tekstilne industrije. Prosečne plate u našem sindikatu ne prelaze 24.000 dinara. Sumnjam da je i kod drugih bolja situacija – tvrdi Čanak.
Ekonomisti su, međutim, uvereni da nekima od navedenih "delatnika" natprosečnu platu obezbeđuje njihova apsolutna nezavisnost od tržišta. Prema rečima Danila Šukovića, direktora Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, da se proizvodi i usluge ovakvih organizacija valorizuju na tržištu – njihove plate bi sigurno bile dosta skromnije.
– Kad je reč o privrednim komorama, oni, po slovu zakona, dobijaju novac od svojih članova, odnosno preduzeća. Nevladine organizacije konkurišu za razne projekte i na osnovu toga dobijaju sredstva. Slično je i sa strukovnim udruženjima. Oni su potpuno zaštićeni od tržišta, njihova primanja nemaju veze sa trenutnom situacijom u privredi – objašnjava Šuković navedenu razliku u zaradama.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da je sada lako objasniti zašto je zavladala tolika gužva oko političkih funkcija.
– Taj posao je idealan za one koji žele da manje rade a da više zarade. Sa stanovišta statistike, rad birokratije je teško merljiv. Neko ko radi u proizvodnji ima svoju normu, a u ovoj grani je teško izmeriti nečiju produktivnost – kazao je Prokopijević i izrazio sumnju da, možda, zaposleni u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja nisu uredno prijavili svoje prihode i da su zbog toga zaposleni u "delatnostima na bazi učlanjenja" po visini zarada isplaćenih u aprilu izbili na čelnu poziciju.
Umesto da budu opšti servis za zaposlene u privredi, neke od navedenih delatnosti su dostigle najveći prosek plata, iako zaposleni u većini privrednih grana ne mogu da dostignu ni prosečnu zaradu u Srbiji.
Anica Nikolić
[objavljeno: 26.05.2007.]
