Izvor: Blic, Tanjug, 07.Sep.2009, 08:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari kao poreski kontrolori
U Poreskoj upravi ozbiljno razmišljaju da od početka iduće godine banke kontrolišu poslodavce da li uplaćuju doprinose.
Međutim, nedoumica da li banke uopšte to mogu i da rade je prisutna jer ne postoji propis, po kojem bi one obavljale ovaj posao nesvakidašnji za banke. Svojevremeno, kontrola uplate doprinosa bila je prepuštena ZOP - Zavodu za obračun i plaćanja, koji su u međuvremenu ukinuti, pa kako kažu u Narodnoj banci Srbije, „ne vidi se razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vraćanja u prošlost".
- Izmenom Zakona o bankama trebalo bi obavezati banke da proveravaju da li poslodavci uplaćuju doprinose. Ako bi se nekome omogućilo da isplate zaradu bez plaćenih doprinosa, banka bi bila saučesnik u krivičnom delu i njoj bi Narodna banka Srbije trebalo da oduzme dozvolu za rad - najavio je nedavno Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije.
To je, kako je rekao, predloženo nadležnim organima i u Poreskoj upravi su uvereni da bi to postalo deo obaveza od 1. januara 2010. godine.
Međutim, koliko državu zapravo zabrinjava manjak uplate doprinosa, toliko ne postoji rešenje da se isplate zarade na crno, odnosno na ruke, uvedu u legalne tokove. Tu su na gubitku svi, sem poslodavca koji krši propis. Država za doprinose, dok je radnicima smanjena osnovica za penziju, kao i mogućnost da se više zaduže kod banaka.
Banke inače imaju usvojene procedure iz oblasti sprečavanja pranja novca i obavljaju centralizovano praćenje međusobno povezanih gotovinskih transakcija čije je vrednost jednaka ili veća od 15.000 evra na nivou čitave banke. Koliko su ovu obavezu ozbiljno shvatile, dokaz je i da pojedine koriste softver za prepoznavanje sumnjivih transakcija.
Kada se predlog da banke proveravaju uplatu doprinosa, prvi put pojavio, iz Narodne banke Srbije rečeno je da oni nemaju zakonsku obavezu da kontrolišu da li banke proveravaju uplate poreza i doprinosa. To isto, za sada nije ni obaveza banaka.
- Ni pre svetske ekonomske krize nismo bili uredne platiše poreza, što znači da ona nije uzročnik, već samo faktor koji je problem dodatno uvećavao. Inače kontrola naplate poreza postojala je i za vreme ZOP-a koji je ukinut zato što ga je vreme prevazišlo. Ne vidimo razlog da se vraćamo u prošlosti da se funkcije ZOP vraćaju u poslovne banke i NBS. Ni druge zemlje nemaju ZOP, pa imaju efikasniju naplatu poreza i doprinosa – rekli su u NBS.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, takođe podseća da je nekada u okviru Narodne banke Srbije postojao ZOP, a pre toga Služba društvenog knjigovodstva - SDK, koji su kao posebni organizacioni delovi kontrolisali sva plaćanja.
- Poslovne banke nemaju te instrumente, niti zakonska ovlašćenja da kontrolišu da li poslodavci uplaćuju doprinose. To bi mogle da obavljaju neke agencije ili samostalne institucije, ali nikako banke - kaže Dugalić.
Dug Fondu PIO 150 milijardi dinara
Od 2002. godine na osnovu neuplaćenih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje poslodavci Srbije državi duguju više od 150 milijardi dinara sa pripadajućim kamatama.
- Plaćanje doprinosa Fondu PIO „poseban je problem" jer poslodavci, između ostalog, krše zakon, koji nije baš najprecizniji u toj oblasti. Propisano je da banke prilikom isplate zarada naplaćuju i doprinose za penzijsko-invalidsko, zdravstveno, socijalno osiguranje, dečju zaštitu..., ali za nepoštovanje tih propisa sankcije nisu propisane - kaže Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije, i dodaje da je to ostavilo bankama mogućnost tumačenja „da bi trebalo, ali i da ne mora". Vlada Srbije, kako on kaže, postigla je saglasnost da se ubuduće donese i novi zakon o poreskom sistemu koji će banke, poštanske štedionice i finansijske organizacije obavezivati da neće vršiti isplatu zarada u preduzećima pre uplate doprinosa po svim osnovama.
Propuštena šansa
Pre četiri godine, Srbiji je od Svetske banke bio odobren kredit za konsolidaciju naplate i reforme penzione administracije. U NBS podsećaju da je u okviru tog projekta deo novca trebalo da bude namenjen formiranju Centralnog registra koji bi omogućio da građani preko interneta provere da li i u kojoj meri im se uplaćuju doprinosi.
