Izvor: Blic, 07.Nov.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari istiskuju čekove
Da je čekova, nekad vrlo popularnih među srpskim kupcima, sve manje, govore podaci Udruženja banaka Srbije, prema kojima broj plaćanja čekovima godišnje pada za milion ili 15 odsto.
Za ovakav trend zbog kojeg građani imaju sve manje mogućnosti da kupuju na odloženo trgovci krive banke, tvrdeći, da opstruiraju izdavanje čekova, a na račun sve popularnijih kartica. Sa druge strane, bankari se brane da je kod kartica daleko manje manipulacija, te da su izdavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i naplata čekova dosta složeniji.
U 2007. godini u Srbiji je bilo 8,9 miliona transakcija čekovima, a prošle godine 1,2 miliona transakcija manje. Za prvih deset meseci ove godine čekovima je plaćano 6,4 miliona puta. Sličan trend zabeležen je i u Hrvatskoj, gde je pre dve godine bilo 5,1 milion transakcija, a prošle godine gotovo milion transakcija manje.
Ovakav trend najviše košta građane, koji imaju sve manje mogućnosti da robu kupe danas a da je plate za mesec, dva ili tri meseca bez dinara kamate. U „Si marketu" trgovci plaćanje odlažu do 30 dana, u „Tempu" i do 90 dana za iznose veće od 5.000 dinara, koliki su rokovi i u „Maxi" supermarketima i „Mini Maxi" prodavnicama za iznose preko 2.000 dinara. U prodajnim objektima „Tigar trejda" robu je moguće platiti čekovima na tri rate, a u slučaju potrebe, omogućiće se plaćanje i u više rate, potvrdili su nam u toj kompaniji.
Kako tvrde trgovci, problem je što banke sve više izbegavaju da rade sa čekovima iako je ček zakonski priznato sredstvo plaćanja. Pojedine banke, u šta smo se uverili, sa čekovima ne rade uopšte. Od njih deset koje je anketirao „Novac", četiri banke nikada nisu ni radile sa čekovima.
„Banke prave opstrukciju i nerado daju čekove jer su im oni manje isplativi nego kartice. Kod kartica imaju prilive po osnovu servisiranja, kamate na minus, ali i proviziju kod trgovca za svako provlačenje kartice, što kod čeka nije slučaj", kaže za „Novac" šef marketinga „Jabuke". U ovom trgovinskom lancu, inače, ukupan promet čekovima danas čini 10-25 odsto dnevnog prometa, dok je ranije bio i do 40 odsto.
Kako je čekova sve manje, trgovci ne mogu izbeći provizije banaka i kartičarskih kuća koje im naplaćuju svaku transakciju preko POS terminala.
Koliku proviziju naplaćuju trgovcima, u srpskim bankama ne žele da otkriju, napominjući samo kako je reč o poslovnom dogovoru banke ili kartičarske kuće sa trgovcem. Kako tvrde trgovci, međutim, provizija se prosečno kreće oko tri odsto na svaku obavljenu transakciju. Ovo je trgovce nekad koštalo i koji procenat više, no provizije su smanjenje zbog jačanja konkurencije među bankama.
U Sloveniji se, recimo, koriste univerzalni POS terminali za plaćanje karticama, zahvaljujući kojima trgovci ne plaćaju proviziju bankama i kartičarima. I u Hrvatskoj su nadležni svojevremeno predlagali uvođenje takvih terminala, no naišli su na otpor banaka kojima takve transakcije sigurno ne bi odgovarale.
Sa druge strane, bankari se pozivaju na sigurnost i efikasnost i tvrde da su ove stavke glavni razlozi zašto kod banaka dominiraju kartice. U Srbiji je, inače, izdato više od šest miliona kartica, što znači da je svaki građanin u proseku vlasnik po jedne kartice.
„U praksi je moguće da u trenutku plaćanja čekom klijent nema na računu dovoljno novca za pokriće čeka. Banka je, međutim, u obavezi da izvrši plaćanje po svakom prispelom čeku bez obzira na to da li se na računu klijenta nalazi dovoljno sredstava, a račun klijenta se posle takve transakcije može naći u nedozvoljenom minusu. Za razliku od čeka, svako plaćanje
Promet čekovima
Godina Broj čekova Vrednost čekova
(u milionima) (u mlrd. RSD)
2005. 19,07 35,8
2006. 9,6 24,5
2007. 8,9 23,9
2008. 7,7 30,06
I-X2009. 6,4 27,6
Izvor: UBS
karticom prati prethodna provera stanja na računu i ukoliko klijent nema dovoljno sredstava, transakcija se odbija", pojasnio je za „Novac" Mirko Španović, član Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke", koja, inače, neće ukinuti rad sa čekovima.
Naš sagovornik dodaje i da su manipulacije, izdavanje, saldiranje i međubankarska naplata čekova daleko složeniji nego tehnologija sa karticama.
Banke koje danas rade sa čekovima nemaju nameru i da ih ukidaju, no činjenica je da oni izumiru, budući da ih građani sami zamenjuju praktičnijim, ali i po trgovce sigurnijim debitnim i kreditnim karticama.
Neke banke izdaju čak i kartice kao alternativu čeku. U „Banci Inteza", recimo, u pojedinim trgovinskim objektima nude mogućnost odloženog plaćanja karticom bez kamate od 70 do 100 dana. Postoji i mogućnost plaćanja na tri do 12 mesečnih rata bez kamate u više od 1.200 prodajnih mesta širom zemlje.
Najodaniji penzioneri
Prodavci u trgovinskim radnjama kažu da čekovima najviše plaćaju građani sa mesečnim primanjima ispod proseka. „Osim penzionera, tu su i oni koji rade u uslužnim delatnostima sa mesečnim primanjima od 20 do 30.000 dinara", kaže prodavac iz „Si marketa". Čekovima, čiji je, inače, maksimalan iznos pet hiljada dinara, najviše se kupuje pred novogodišnje i uskršnje praznike, a u toku nedelje prednjači petak i dani vikenda, kažu u „Jabuci".
