Izvor: Blic, 11.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankama preti novi talas krize
Srbiju bi lako mogao pogoditi i treći talas krize, koji će prvenstveno udariti na banke. Broj preduzeća koja sa otplatom kredita kasne duže od 90 dana za proteklih pola godine je udvostručen. Decembra prošle godine, naime, u docnji dužoj od tri meseca bilo je oko sedam odsto, a u junu čak 13 odsto od ukupnog broja preduzeća koja su uzela kredite od banaka. To povećanje se u bankama uzima kao vrlo dramatično, a stanje se ocenjuje kao (gotovo) alarmantno.
Prema analizi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Odbora za bankarstvo Privredne komore Srbije, sve je više kompanija koje kasne sa otplatom kredita, a procena je da se docnja mesečno povećava za 1,1 odsto.
Vrednosno, situacija je još problematičnija, jer su u maju prema podacima Udruženja banaka Srbije, krediti sa čijom se otplatom kasni iznosili 210 milijardi dinara ili 2,2 milijarde evra. To je blizu četvrtine od oko 900 milijardi dinara, koliko je privredi kredita tada bilo plasirano.
Problemi bi mogli da budu i veći imajući u vidu najave da bi najmanje 6.500 firmi čiji su računi u blokadi više od tri godine moglo otići u stečaj, a procenjuje se da veliki broj njih ima kredite u bankama.
Banke su bile na udaru prvo u oktobru prošle godine kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje. Kriza se potom prelila na privredu koja je danas zbog ozbiljne nelikvidnosti, nova, druga, pretnja bankama, ali se ne zna ni koliko će biti intenzivna, ni kada bi mogla da eskalira, slažu se sagovornici "Novca".
O tome da se kriza iz realnog preliva u finansijski sektor bilo je reči i na nedavnoj sednici Obora za bankarstvo Privredne komore Srbije. To je u prošlonedeljnom razgovoru sa „Novac" potvrdio i Vladimir Čumić, direktor Hipo Alpe Adria banke i predsednik pomenutog odbora.
I ekonomista Vladimir Vučković smatra da kriza u privredi počinje da opterećuje bilanse banaka. „Tako se pogoršavaju njihovi rezultati, otežava poslovanje i onemogućava kreditiranje. U narednom razdoblju problemi bi mogli da budu i veći, imajući u vidu da u realnom sektoru nema poboljšanja", kaže Vučković.
Aleksandar Ćalović: Problemi će biti i veći - Vladimir Vučković:
Problemi bi mogli da budi i veći - Veroljub Dugalić: Banke nisu izolovano ostrvo - Darko Popović: Sve zavisi od snage banke
U Udruženju banaka Srbije kažu da će prelivanje krize iz realnog u finansijski sektor najviše osetiti banke sa najvećim tržišnim učešćem, što će se, kasnije, tvrde, neminovno preneti i na manje banke.
"Privreda sve neurednije otplaćuje kredite, a sve izraženija docnja, pre ili kasnije, sigurno će zapretiti i poslovanju banaka. Banke nisu ostrvo, i nesporno je da se na njih prelivaju problemi iz privrede, mada se ne može precizirati kada i u kojoj meri. Bankarski sistem verovatno neće biti ugrožen, ali je evidentno da će imati problem. Nemogućnost naplate kredita prvo će narušiti bankarsku adekvatnost kapitala i smanjiti kreditni potencijal, što će kasnije značiti i manje novih zajmova za privredu", kaže za "Novac" Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja.
U "Čačanskoj banci" probleme već osećaju, a stanje bi, kako očekuju, moglo da bude i teže. Docnjom je u ovoj banci sada zahvaćeno deset odsto kredita privredi, a pre godinu dana je bilo manje od četiri odsto. "To je značajno povećanje problematičnih kredita. Očekujemo još goru situaciju, ali je teško licitirati kada i u kojoj meri. Trenutna situacija može da se izdrži. Panike ne bi bilo kada bi docnja došla na nivo od 15 odsto u roku od godinu i po dana, ali ako bi na taj nivo došla za tri meseca, bilo bi ozbiljno", kaže za "Novac" Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika Izvršnog odbora "Čačanske banke".
I u "Banci Intezi", najvećoj po kapitalu u Srbiji, kažu da je ukupna izloženost banaka prema klijentima u docnji visoka i da posebno zabrinjava njihovo dupliranje od početka godine.
"Pošto delimo makroekonomsko okruženje sa ostalim privrednim subjektima, imamo i porast docnje. Međutim, vodeći opreznu politiku upravljanja kreditnim rizikom, nivo docnje u našoj banci je neuporedivo manji od proseka bankarskog sektora i iznosi neznatno više od pet odsto i to ukoliko se u obzir uzme i najmanja docnja", kaže za "Novac" Darko Popović, član Izvršnog odbora i direktor divizije za poslovanje sa privredom.
Naš sagovornik dodaje da je prelivanje krize na finansijski sektor moguće, ali da zavisi isključivo od snage banke koja se ogleda kroz njen kapital i pouzdanost akcionara banke.
I u "Alfa banci" kažu da prelivanje krize iz realnog u finansijski sektor nije nemoguće, ali i da će zavisiti od kvaliteta pojednih banaka. "Glavna brana krizi jeste dobra kapitalna osnova banaka koja može da podnese povećanje docnje. U Srbiji je koeficijent adekvatnosti kapitala bankarskog sektora daleko iznad proseka ne samo u okruženju nego i šire", kaže za "Novac" Georgijas Papanastiou, predsednik Izvršnog odbora "Alfa banke".
Postoji nekoliko kanala kroz koje banke osećaju neredovnu naplatu kredita. Prvi je negativan uticaj na njihovu adekvatnost kapitala što dovodi u pitanje i njihovu sposobnost da dugoročno izmiruju obaveze. "Ako adekvatnost kapitala padne ispod minimuma od 12 odsto, banka može izgubiti licencu za rad, ali verujem da bi tada centralna banka spustila minimalni nivo adekvatnosti", kažu u "Čačanskoj banci".
Drugi kanal jeste poslovni rezultat banke. Banke, naime, na problematične kredite ne naplaćuju niti kamate ni naknade, pa se po tom osnovu automatski smanjuju i bankarski prihodi.
Konačno, treći kanal je ugrožavanje likvidnosti banaka, jer nemogućnost naplate kredita automatski znači i nemogućnost banke da vrati novac koji je pozajmila.
Na kraju, trenutno je jasno samo jedno: da je, uprkos Vladinim merama, broj nelikvidnih preduzeća sve veći, da zaduženost takođe raste i da sve to predstavlja pretnju za čitavu privredu. I da sad vlada mora da misli kako da to ne ugrozi normalno funkcionisanje bankaraskog sistema.
Banke utrostručile rezervisanja
Pogoršanje kreditne sume u bankama znači i povećanje rezervacija za potencijalne gubitke. Prema podacima NBS, rezervisanja su od početka godine uvećana za skoro 16 odsto, sa 93,1 milijardu dinara na 107 milijardi na kraju aprila ove godine. U odnosu na septembar 2008, rezervisanja su povećana skoro tri puta. Na kraju septembra iznosila su 38,1 milijardu dinara.
Kriza i u svetskim bankama
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Thomas Mirow nedavno je izjavio da bi svetske banke mogle da očekuju novi talas krize. Prvo je, prema njegovim rečima, na udaru bio finansijski sektor, da bi se u drugom talasu kriza prelila na ostatak privrede. „U trećoj fazi kriza kroz usporavanje privrede ponovno preti bankama, ali ne znamo sigurno kojim intenzitetom", kaže Mirov. Dodaje da su realni rizici da neke banke u jugoistočnoj Evropi bankrotiraju i da još nije sigurno da li je ekonomija dotakla dno
NBS "savetuje" banke
- kontinuirano merenje i upravljanje rizicima, posebno kreditnim i rizikom likvidnosti
- učestala i konzervativna procena gubitaka
- blagovremeno obezbeđivanje dovoljnog nivoa kapitala za očuvanje sigurnosti depozita
