Izvor: Politika, 03.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankama draža država od privrede
Narodna banka ne želi smanjenjem obaveznih rezervi da podstiče finansiranje koje stvara valutne rizike
Nije novost da privrednici, malo-malo, pa zakukaju pred zgradom Narodne banke Srbije tražeći od guvernera da olabavi monetarne stege, kako bi mogli od banaka da dobiju jeftinije kredite. Ono što je novina jeste to da su se zahtevima poslovne zajednice za smanjenje obaveznih rezervi odnedavno pridružili i pojedini državni zvaničnici. Istini za volju, oni zasad dolaze samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz jedne stranke – Ujedinjenih regiona Srbije, čiji je „šef” nekada bio i guverner NBS.
Tako je, na primer, Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, navodeći kako su akutni problemi privrede nezaposlenost i nelikvidnost, dodao da je predložio da centralna banka smanji stopu obavezne rezerve i tako oslobođena sredstva „upumpa” u privredu. Isti zahtev je ispostavila i Verica Kalanović, potpredsednica vlade. To je, ujedno i jedna od mera koju je predložila vladi kao bi sprečila da se drugi talas krize prelije u Srbiju.
Čini se, ipak, da u NBS nemaju razumevanja za tako nešto. Razlog je vrlo jednostavan, a nedavno ga je preneo guverner Dejan Šoškić. „NBS ne želi da podstiče finansiranje koje stvara valutne rizike i koje korisnike kredita može da dovede u ozbiljne probleme”, objašnjava.
On podseća da je na dugoročne zajmove kao i na dinarske kredite obavezna rezerva smanjena. Po novim propisima, obavezna rezerva na dugoročne kredite u evrima iznosi 25 odsto, što znači da banke na 100 dinara koje plasiraju privredi 25 moraju da ostave na čuvanje u NBS. Dodatni razlog za guvernerovu opreznost jeste i to što je udeo problematičnih zajmova dostigao 18,4 odsto. Sa vraćanjem dugova najviše kasne privrednici, pa tako, prema podacima NBS, svaki peti na vreme ne vraća zajam banci.
Da je, ipak, moguće bez nagomilavanja valutnih rizika novac iz obaveznih rezervi preliti u privredu smatra Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku. Na pitanje šta će biti garant da će oslobođeni novac banke, koje radije posluju sa državom, plasirati privredi, Nikolić odgovara:
– Narodna banka ima mehanizme kontrole kojima može da isprati da li taj novac odlazi privredi. Bankari će imati interes da oslobođeni novac ponude privrednicima po povoljnijim kamatnim stopama od tržišnih, jer ta sredstva inače leže kod Narodne banke i na njima ne mogu da zarađuju. Tako da im se to svakako isplati – objašnjava Nikolić.
Sa druge strane, u nestabilnim vremenima oporavak privrede država mora da podstiče, a u budžetu za to sada nema para, smatra naš sagovornik. „Oslobađanje novca iz obaveznih rezervi jedini je način da se ne naruše fiskalna pravila, a da se pomogne privreda”, smatra Nikolić. Ono što ga više brine jeste to da li privrednici imaju projekata koje će banke moći da podrže. Sa druge strane, ogroman broj preduzeća uopšte više nije kreditno sposoban. Zato bi, smatra Nikolić, trebalo i o tome voditi računa.
Njegov kolega, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, uopšte ne misli tako. Osnovi razlog zbog kog je protiv smanjenja obaveznih rezervi jeste zato što bi se na taj način otvorio prostor da se bankarski sektor, koji je jedini stabilan, izložio rizicima. Nikolić podseća i na to da naša istorija pokazuje da državni novac koji se usmeravao ka privredi nije uvek najpametnije potrošen. Naprotiv. Takođe, problem je i to što banke radije posluju sa državom, koja zbog potrebe da zakrpi rupu u budžetu državne zapise nudi po atraktivnim kamatnim stopama.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su kratkoročne državne hartije od vrednosti prilično atraktivne za investitore, a to su uglavom banke. Tako je, recimo, na poslednjoj aukciji tromesečnih državnih dužničkih papira prodato 100 odsto emisije.
Što se Toplice Spasojevića, prvog čoveka ITM-a tiče – dileme nema. Naša centralna banka trebalo bi da prepiše recept susedne Hrvatske. Tamošnja monetarna institucija je smanjenjem obavezne rezerve oslobodila 800 miliona evra.
– Postoje mehanizmi kojima NBS može da kontroliše na koji način banke plasiraju oslobođena sredstva. U Hrvatskoj su onim bankama koje novac nisu plasirale privredi obavezne rezerve povećane, pa su na taj način kažnjene. Ja razumem guvernera, i on ima svoje razloge, jer ne želi da se nestabilnost iz realnog sektora prelije na finansijski. Međutim, mi smo svi u istom čamcu i na neki način se i o tome mora voditi računa – kaže Spasojević.
----------------------------------------------
Para ima, nema pouzdanih klijenata
Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, međutim, kaže da nije reč o tome da banke nemaju para, već je slaba kreditna sposobnost domaće privrede.
– Kreditiranje ne ograničava nedostatak kapitala, nego nelikvidnost. U prilog tome govori i podatak da je stopa problematičnih zajmova prema privredi dostigla 22 odsto, što je mnogo – kaže Regl i dodaje da to ne znači da su banke preterano oprezne, neko su čak u nekim slučajevima išle i preko dozvoljenih granica.
I dok guverner savetuje privrednike da se zadužuju u dinarima, oni mu odgovaraju da je takav kredit vrlo skup. Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara”, kaže da monetarna politika Narodne banke ne može da utiče na podsticanje investicija.
– Na nas se više odražava politika koju vodi Evropska centralna banka – našalio se Radun povodom evrozavisnosti domaće privrede.
Da su kamate na dinarske kredite visoke smatra i Zoran Drakulić, izvršni direktor „Ist pointa”. Dodaje da referentna kamatna stopa centralne banke mora biti niža, jer se svuda u svetu obaraju kamate da bi se podstakao rast privrede.
A. Telesković
objavljeno: 04.10.2011.
