Izvor: Blic, 17.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banane i kafa obaraju rekorde
Banane i kafa obaraju rekorde
Banana bi u 21. veku mogla da postane nacionalno voće Srba i Crnogoraca, sudeći prema najnovijim podacima o uvozu i izvozu za Srbiju i Crnu Goru. Brojke kažu da je u SR Jugoslaviju prošle godine uvezeno čak 113.000 tona banana, što je dvaput više nego što je godišnje uvozila cela Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
Šalu na stranu, banane su, uz kafu, najveći 'krivac' za naš trgovinski deficit u robnoj razmeni hrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i životinja, koji je, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prošle godine iznosio 44,6 miliona američkih dolara. Pritom je u odnosu na 2001. godinu uvoz povećan za 19 odsto, a izvoz za 75 odsto. Najviše smo izvezli voća i povrća (vidi tabelu 'Robna razmena sa inostranstvom'), zatim žitarica i šećera. S druge strane, najviše je uvezeno voća i povrća, kafe, čajeva i začina, te stočne hrane, ne računajući žito u zrnu.
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivrednu, prehrambenu i duvansku industriju u Privrednoj komori Srbije, kaže za 'Blic' da su naši ljudi navikli na kafu i južno voće i da ćemo ih u budućnosti najverovatnije sve više uvoziti.
- Samo u 2002. godini u Srbiju je uvezeno kafe u vrednosti 89 miliona dolara (17 miliona više nego prethodne) i južnog voća za 92,5 miliona dolara (25 miliona više). To ne možemo promeniti i zato pažnju treba posvetiti izvozu. Na prvom mestu trebalo bi iskoristiti kvote Evropske unije za izvoz mesa, jer smo prošle godine izvezli samo 10,67 miliona dolara mesa i mesnih prerađevina. Imamo realne šanse da povećamo izvoz voća i povrća za 20 do 30 miliona dolara, zatim šećera i posebno konditorskih proizvoda. Trebalo bi obratiti pažnju na izvoz ulja i biljnih masnoća, a dodatnih 20 miliona američkih dolara mogli bi da zaradimo na izvozu semena pšenice, suncokreta, povrća i, na primer, loznih kalemova koji su jako cenjeni - iznosi Milan Prostran recept za ostvarivanje pozitivnog salda u robnoj razmeni hrane sa inostranstvom.
Jovan Đilas, direktor Fonda za voće i povrće Jugoslavije, kaže da je izvoz voća u 2002. godini bio rekordan i količinski i vrednosno. Prema njegovim rečima, zato je s te strane veoma teško pričati o mogućem poboljšanju.
- Ubedljivo smo najviše izvezli malina, ukupno 78.000 tona, u vrednosti od 90 miliona dolara. Zatim su tu višnje sa 16 miliona, kupine sa devet miliona i šljive sa pet miliona dolara. U nekoj perspektivi, uz izvesna ulaganja i izvozne podsticaje mogli bi da povećamo izvoz svežih i zamrznutih višanja i šljiva. Prošle godine smo izvesli samo 670 tona šljiva, a pre desetak godina oko 30.000 tona, dok bi izvoz višanja mogao, pod ranije navedenim uslovima, da dostigne i 45.000 tona godišnje. Kod povrća je drugačija situacija i ima dosta prostora za povećanje izvoza, a ključni artikli su boranija, kukuruz šećerac, grašak i paprike. Zato bi uz povećanje proizvodnje trebalo modernizovati prerađivačke kapacitete, da bi kao nekada u velikim količinama mogli da izvozimo konzervirano povrće. Zbog toga mnogo očekujemo od privatizacije - kaže Jovan Đilas.
Prema njegovim rečima, naše voće i povrće je najviše traženo u zemljama Evropske unije, a potencijal leži i u nedovoljno iskorišćenim tržištima kao što je Rusija, gde smo ranije dosta izvozili.
Vesna Paraušić, saradnik u Institutu za istraživanja tržišta, kaže za 'Blic' da ne možemo očekivati povećanje izvoza hrane i ostvarenje trgovinskog suficita u ovoj oblasti bez izvesnih preduslova. Reč je o povećanju obima proizvodnje, detaljnijem upoznavanju sa stranim tržištima i potrebama potrošača, te dobrim marketingom koji će sve to da isprati. Prema njenim rečima, osnovna poluga za povećanje izvoza trebalo bi da bude razvoj stočarstva, a kroz njega i ratarstva. Zato bi posebnu pažnju trebalo obratiti na veći izvoz mesa i prerađevina, ali i voća, povrća i konditorskih proizvoda.
- Poslednjih deset godina, izuzev 1999, u sada bivšoj saveznoj državi uvoz je uvek bio veći od izvoza, pa će to i dalje ostati ukoliko ne bude nekih promena - kaže Vesna Paraušić.
Ona ističe da naša zemlja ima dosta potencijala za izvoz hrane, ali da je domaće tržište tokom sankcija i zatvorenosti za robnu razmenu diktiralo 'mršav' plan proizvodnje.
- Zato smo često dolazili u situaciju da se borimo da proizvodimo dovoljno za domaće tržište, a da ne pričamo o viškovima i izvozu. Dodatan problem je stvaranje dobre marke koja će zadovoljiti standarde Evropske unije i biti konkurentna na inostranim tržištima - kaže Vesna Paraušić.
Ona dodaje da bi i državna politika trebalo da bude takva da izvoz mesa i mesnih prerađevina bude na prvom mestu, a zatim voće, povrće i ostali proizvodi.
Dragan Marković, zamenik republičkog ministra poljoprivrede, potvrdio je za 'Blic' da se vode preliminarni razgovori o izvozu mesa u Italiju i Grčku i da je ministarstvima poljoprivrede ove dve zemlje poslat sertifikat Evropske unije o poreklu mesa. Sada se čekaju potvrde tih ministarstava kako bi se počelo sa izvozom. Marković napominje da kvalitet našeg mesa nikada nije bio sporan i da je realno da ove godine izvezemo svih 9.974 tona mesa, kolika je kvota dobijena od Evropske unije.
Preduzeće 'Karneks' iz Vrbasa bilo je naš najveći izvoznik mesnih prerađevina u 2002. godini, a u toj firmi tvrde da imaju mogućnosti da povećaju izvoz bar deset puta.
- Prošle godini izvezli smo robu u vrednosti od milion evra, uglavnom u bivše jugoslovenske republike, ali i u Rusiju. U toku se pregovori za izvoz hrane u Kanadu i Brazil, a izvozimo najviše paštetu, gotova jela i kuvanu šunku u limenci. Rusi su ludi za našim gotovim jelima, dok se u ostalim zemljama ipak najviše traži pašteta. Kolike mogućnosti su pred nama, najbolje govori podatak da trenutno radimo sa samo 45 odsto mogućnosti, s čime podmirujemo domaće tržište i izvozimo - kaže Branislav Rašković, direktor marketinga u 'Karneksu'.
Karakteristično je da smo pozitivan saldo u robnoj razmeni hrane sa inostranstvom u poslednjih deset godina ostvarili jedino 1999. godine, kada je bilo NATO bombardovanje i kada je zemlja bila pod velikom ekonomskom blokadom. Tada je ostvaren trgovinski suficit od 12,3 miliona dolara.
Najveći deficit imali smo 1997. godine, kada je uvoz bio za 304 miliona dolara veći od izvoza. Godinu dana kasnije, deficit je skoro prepolovljen i iznosio je 158 miliona američkih dolara. Posle bombardovanja ponovo smo bili u minusu, za samo 24 miliona dolara, a deficit je 2001. godine povećan na 165 miliona dolara. M. Kalezić Najviše izvozimo u BiH i RS
Ukupan trgovinski deficit u robnoj razmeni na saveznom nivou prošle godine iznosio je više od četiri milijarde dolara. Izvoz je u odnosu na 2001. godinu povećan za 20 odsto, na 2,2 milijarde dolara, dok smo uvezli robe za 6,3 milijarde dolara, odnosno za trećinu više nego u 2001. godini. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 36,1 odsto, odnosno na svakih 100 dolara uvezene robe izvezli smo domaće proizvode za 36 dolara. Najviše smo izvozili u Federaciju BiH i Republiku Srpsku (331 milion dolara), Italiju (330 miliona USD) i Makedoniju (207 miliona USD), dok je uvoz uglavnom bio iz Rusije (787 miliona USD), Nemačke (820 miliona USD) i Italije (653 miliona USD).
