Izvor: B92, 12.Feb.2012, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan u ratu za strane investicije
Beograd -- Drugi talas krize uplašio je veliki broj stranih investitora, zbog čega će okolne zemlje krenuti u pravi rat za privlačenje stranih investicija.
Za ovu borbu spremili smo se i mi, a kakvoj borbi je reč govori i to da će Ministarstvo ekonomije, uprkos tome što je ove godine dobilo manji budžet za 13 milijardi dinara, ipak izdvojiti više para za subvencije stranih investitora.
Srbija je za 11 meseci prošle godine imala oko 2,5 milijardi evra direktnih stranih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << investicija što je najveći obim u odnosu na zemlje u okruženju. Međutim, ove godine investicije bi mogle dramatično da padnu.
Nepristojno dobre ponude
Ekonomista Goran Nikolić kaže da smo mi malo tržište za „velike igrače", ali da beneficije koje dajemo nisu lošije u odnosu na druge zemlje. "Sećam se da je italijanska štampa napisala da su naše ponude prosto nepristojne koliko su dobre, odnosno da je nepristojno da se ne prihvate. Kada ne bismo imali te pogodnosti, ne bi nam investitori ni došli. Država mora da subvencioniše i da traži investitore", kaže on. Inače, Srbija je najveći obim investicija imala 2006, kada su one premašile četiri milijarde dolara, dok su kasnije bile oko dve milijarde.
Iz budžeta Ministarstva ekonomije biće izdvojeno oko pet milijardi dinara, što je znatno više u odnosu na 3,7 milijardi koliko je bilo u 2011. godini, kažu u ministarstvu i dodaju da bi bili „prezadovoljni" ako bismo i ove godine imali strane investicija u obimu kao prošle godine.
Aleksandar Miloradović iz SIEPA kaže da će država nastaviti i sa dosadašnjim podsticajima. On navodi da sve države imaju slične mehanizme pri čemu "Srbija ima možda najtransparentniji sistem finansijskih podsticaja, dok ostali to uglavnom rade ad hoc na posebnim odlukama svojih vlada".
"Naravno, postoji razlika u visini sredstava kojima država participira u ovim poslovnim operacijama, gde bogatije države logično mogu da daju više od onih siromašnih. U Slovačkoj i Češkoj su, na primer, učestvovali i sa 50 odsto od ukupne investicije za strateški bitne projekte kao što su bili Kija, Hjundai i Folksvagen", objašnjava Miloradović.
Međutim, Slobodanka Džinović Kojić iz Privredne komore Srbije kaže da će, prema stručnim prognozama, Srbija ove godine ostvariti manji priliv stranih investicija. "Učešće stranih direktnih investicija (SDI) u ostvarenom bruto društvenom proizvodu (BDP) za 2011. godinu iznosi 4,8 odsto. Ali imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu i uslove poslovanja, prognoze domaćih eksperata su da će učešće SDI u BDP pasti na oko 2,9 odsto", objašnjava ona.
U međuvremenu, okolne države već su počele bitku za nove ulagače pa su komšije Makedonci pomoću subvencija uspeli da privuku Mercedes, koji će investirati oko 30 miliona evra u fabriku električnih i kablovskih instalacija za automobile, a najavili su još 10 stranih investicija.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragan Marjanović, međutim, sumnja da ćemo i mi ove godine uspeti da privučemo tako velikog investitora. On navodi da "Srbija jeste povoljna za investiranje, ali kriza je jaka, a veliki investitori po Evropi su se uglavnom pozicionirali. Evo, Elektroluks, na primer, kreće da pravi treću fabriku u Poljskoj. Malo smo zakasnili sa programima privlačenja, jer je veliki broj fabrika odavno završio u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj..."
"S druge strane, neke okolne zemlje daju i bolje investicije od nas. Rumunija, na primer, daje besplatnu zemlju i pravi objekat za velike investitore. Kada im je dolazio Filips, dobio je objekat od 26.000 kvadata i 40 hektara zemlje da tu postave svoje najvažnije dobavljače. Ali sada mislim da je ceo Balkan malo van igre. Možda bi moglo biti investicija u energetici, ako se napravi dobar zakon", zaključuje Marjanović.
