Izvor: Politika, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakalnice prkose hipermarketima
Zoran Milutinović je sa svojim "Zig" marketom preživeo efekat atomske bombe koji je proizvelo otvaranje hipermarketa u Beogradu. Pod najezdom nemilosrdne konkurencije u radijusu od kilometar-dva na male trgovine se stavljaju katanci, jer im promet osetno opada. Oni jači, poput Milutinovića, uspevali su da zadrže svoje lokalno tržište, umilostive kupce dobrim asortimanom, ako ne i nižim cenama. Radnje iz komšiluka su skuplje, ali teško je potrošača odvojiti od pouzdane kasapnice, pijačnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prodavca ili dućana u kome trgovac uvek zna koje dnevne novine čita. Kupovine na veliko su zaživele, ali, prema nekim podacima, potrošači i dalje 40 odsto kućnog budžeta ostavljaju upravo u najbližim trgovinama malog formata gde čak i više puta dnevno kupuju potrebne namirnice.
– Nestali su oni koji ni ranije nisu bili likvidni ili su poslovali u sivoj zoni. Naša firma se prestrojila i umesto preko dobavljača, robu smo počeli da nabavljamo direktno od proizvođača. Danas sarađujemo sa njih stotinak i poslujemo sa prosečnim maržama od oko 20 odsto, što je sasvim dovoljno da zadržimo svoje kupce, kaže vlasnik "Zig" marketa.
Procenjuje se da male trgovine posluju s maržama između 20 i 30 odsto, jer većina nema priliku da robu nabavlja direktno od proizvođača.
Po broju malih trgovina kojih kod nas ima oko 30.000 i dalje prednjače centralna i južna Srbija, a onda sledi glavni grad, pa Vojvodina. Otvaranjem hipermarketa i trgovina srednjeg formata, a potom i uvođenjem poreza na dodatu vrednost, mnogi su pokleknuli, jer im je isplativost dovedena u pitanje. Na udaru su bili i kiosci koji su se mahom zatvarali ili su prelazili u STR-ove.
Opstali su oni jači – kojima je ovo porodični biznis, pa su uspevali da naprave i uštedu na ime radne snage. U svim većim evropskim gradovima su takođe opstale samo takve radnje koje imaju celodnevno radno vreme i izuzetno su dobro snabdevene.
– Čista ekonomska teorija ide u prilog velikim trgovinama. Mali trgovci sigurno neće opstati ukoliko se ne budu udruživali u pulove nabavke kako bi bili konkurentniji. I sa minimalnom maržom oni su skuplji u odnosu na mali format kakav je "Minimaksi". Da ne govorimo o asortimanu koji takođe nije za poređenje – kaže Dragan Filipović, direktor "Delta" maloprodaje. Po njegovim rečima manji trgovci imaju šansu ukoliko krenu da se udružuju ili da se priključuju velikim sistemima. Ova kompanija je pre više od godinu dana krenula u projekat franšizinga, međutim, kako objašnjava Filipović, iako se više od 800 trgovaca javilo na konkurs, mnogi su odustali jer nisu imali sredstva koja je trebalo da ulože u svoje objekte i prilagode ih standardima pod kojima posluje "Delta". Sada je u toku potpisivanje komercijalnih ugovora sa onim trgovcima koji žele da se preko njihove veleprodaje snabdevaju i time dobiju bolje ulazne, ali i cene na policama.
Kupovine se u hipermarketima, iskustvo je sa ovdašnjeg tržišta, obavljaju uglavnom dva puta mesečno. Ima i onih potrošača koji ih zbog slabije platežne moći posećuju iz čiste radoznalosti. Neki tvrde da ovakve kupovine imaju smisla u Srbiji jer porodice žive u jednom domaćinstvu, dok u zapadnoevropskim zemljama gde se mladi rano osamostaljuju i nema neke preterane potrebe za tim.
"Trgo centar" DOO je otvaranjem obližnjeg "Tempa", a i "Maksija" u neposrednoj blizini, izgubio deo kupaca. Kako cenama nisu mogli da konkurišu, okrenuli su se asortimanu.
– Neki naši proizvodi su jeftiniji, ali imamo i stalne kupce. Trudimo se da roba bude sveža i da imamo dobru ponudu – kaže Žarko Stanojlović, pomoćnih direktora "Trgo-centra" koji ima objekte na Karaburmi, Dorćolu, Konjarniku i Slancima.
Ko su najverniji "dućan kupci"?
Kako smo po starosnoj strukturi stanovništva peta nacija u Evropi nije teško pogoditi. To su naši najstariji potrošači koji još imaju priliku da ostave ček kod svog trgovca i na sitno kupuju najosnovnije dnevne namirnice. Krckaju dok ima para, a onda sledi popularna "crta" do nove penzije.
U drugoj grupi su oni koji imaju naviku da, bez obzira na to što su već bili u nabavci za desetodnevne potrebe, idu svakog dana po još neku sitnicu. Makar kafu ili cigarete.
I dok se naši susedi iz Hrvatske raznim projektima bore za opstanak malih trgovaca, jer su, kako kažu, oni garant dobrog plasmana domaćih proizvoda, u Sloveniji gotovo da ne postoje, kao i u velikim gradovima u zemljama jugoistočne Evrope, poput Bukurešta.
– Dućani u Srbiji ne mogu propasti. Veletrgovine su donele otuđenost u kupovini, a manje trgovine su deo našeg komšijskog mentaliteta – kažu naši sagovornici iz malih trgovačkih formata.
-----------------------------------------------------------
Cenovnici za zbunjivanje
Kupac se često zbuni pred cenovnicima, a ponajpre zato što, na primer, proizvod čija je cena snižena kod većih trgovina – može da bude čak jeftiniji kod lokalnog prodavca. Pojedine namirnice, takođe, skuplje su u bakalnicama i za 30 odsto nego kod konkurencije, pa čak i onda kada je posredi isti proizvođač. Tako, recimo, čokolada "nestle" – svih ukusa, u "Zig marketu" staje samo 59 dinara, u "Minimaksiju" je 68,50 dinara, a u većini dućana sedamdesetak dinara; cena ulja u "Zig-marketu" je 115 dinara, u "Trgo-centru" 125, a u "Deltinim" od 109,50 koliko je u "Tempu" do 112,50 koliko staje u "Minimaksiju"; u prodavnicama "Trgo-centra" šećer košta 62 dinara, "Zig" već izvesno vreme drži cenu na 52, dok je šećer u "Deltinoj" maloprodaji od 60 do 65 dinara, u zavisnosti od proizvođača. Cena većine artikala u velikim trgovinama je neuporedivo niža, naročito u hipermarketima, dok se niske cene u malim radnjama mogu naći samo ako trgovac robu nabavlja isključivo od proizvođača i ako u dogovoru s njim pravi kalkulacije u korist potrošača.
Kada se radi o dnevnim kupovinama, potrošači pronalaze računicu i idu u udaljene prodavnice zbog nižih cena, ali ih, kada je reč o velikim nabavkama, asortiman nesumnjivo vodi pravo u hipermarkete.
Najveći broj sniženja u svim trgovinama, inače, najčešće ide na teret proizvođača.
[objavljeno: ]
