Izvor: B92, 08.Apr.2014, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bajern" da ne promaši prazan gol
Beograd -- Srbiji nisu potrebni neverovatni eksperti, nego zanatlije, nisu potrebni ni Supermeni, nego čestiti, konzistentni ljudi, kaže Srđan Janićijević.
Direktor Mokrogorske škole menadžmenta kaže da nije potrebno biti neverovatan ekspert ni da se predlože osnovne reformske mere, jer su one prilično jasne.
"Najavljene mere su savršeno ispravne, odlične, ali ne treba puno znanja da bi se razumelo da su one potrebne ne blagovremeno nego hitno. Izazov je u tome koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će mere biti, đavo je u detaljima", kaže Janićijević.
Janićijiević smatra da su Srbiji potrebni ljudi koji će uvesti nove principe i meritokratiju, a uprkos teškoj ekonomskoj situaciji je optimista jer zemlja više nema nikakav izbor osim da se bavi ozbiljnim merama.
"Kozmetika više nije dovoljna, deklarativna politika nije dovoljna, dodatnih resursa nemamo, nema prihoda od privatizacija, kreditni aranžmani su mogli da budu oslonac kada je bilo više poverenja u svetskoj ekonomiji, a pala je i kupovna moć. Čujem da je prosečni račun pao sa 1.000 na 500 dinara", kaže Janićijević.
On tvrdi da nova vlast ima fantastičnu priliku jer stoji pred praznim golom.
"Oni su sada pred potpuno praznim golom. Dovoljno je da se koncentrišu na tri-četiri tačke. Međutim, zna se šta se desi ako se promaši prazan gol, to nikome ne bih poželeo", kaže Janićijević.
Direktor MŠM kaže da postoji nekoliko razloga zbog kojih bi, kako je najavljeno "Bajern" mogao da šutne pored gola. Jedan od njih je i navika da stvari preuveličavamo.
"Kod nas moraju da zavladaju neke nove stvari. Nema potrebe da se stvari preuveličavaju, nismo mi tigar na Balkanu, nismo velika ekonomija, mi imamo mali broj ljudi, imamo nisku kupovnu moć i nismo jedina zemlja koja daje subvencije. Nenormalna količina zemalja daje subvencije kako bi privukli fabrike, a mnoge od njih su mnogo jače", kaže Janićijević.
Srpska niša postoji, ali je potrebno mnogo više da se ona oplodi.
"Koja je naša niša? Mi smo regionalna ekonomijica, koja mora da bude samoodrživa i da budemo sebi najpreči. Strateške invistecije će doći, ali ne može ceo oslonac da bude tu, ne možemo samo to da čekamo. Ako to čekamo, promašili smo gol", kaže Janićijević.
U kontekstu preuveličavanja spomenuo je i predstavljanje ministra Lazara Krstića.
"Mi kada nekoga nazovemo ekspertom, mediji to preuveličavaju. Posle Krstića su našli i njegovu devojku koja je isto predstavljena kao neviđeni genije. Nama su potrebne zanatlije, savesni ljudi koji ne daju lažna obećanja i ne kreiraju lažnu nadu", kaže Janićijević.
On smatra da savetnici mogu da naprave plan i matematički izračunaju kako nešto treba da se uradi, ali na čelu tima mora da bude promoter ideje.
"Takav tim treba da se uhvati u koštac sa ekonomijom koja je u nokdaunu. Za to nije kriva samo prethodna vlada ili bilo koja vlada. Privreda je i onakva kako privrednici njome upravljaju. Ima onih koji su opstali u najtežim uslovima, ali ima i onih koji su dobijali neverovatnu pomoć pa su propali", kaže Janićijević.
Gost "Kažiprsta" navodi da kada bismo bili veća zemlja i kada bi dolazile velike kompanije, videli bismo koliko smo ranjivi.
"Među slepima je i razroki car. Naša privreda nema dovoljno znanja, naše društvo nema znanja. Neverovatno je kako mi ne znamo i možda smo u izvesnom smislu srećni kada pogledamo koliko zaista ima neznanja", kaže Janićijević.
Srbija je konkurentna samo u kafićima, smatra on i dodaje da u svemu ostalom može da se radi bolje.
"Ne postoji oblast ljudskog delovanja koja ne može da se uradi bolje nego što se sada radi. Nismo konkuretni nigde, osim recimo u kafićima. Ako gledate normalne poslove, sve se može uraditi bolje. Moguće je napraviti ekonomski boljitak, novu vrednost, ali ovde vlada letargija, svi sede i čekaju", rekao je Janićijević.
Da bi se izašlo iz letargije, prvi korak je zapošljavanje.
"Agresivno zapošljavanje nije hiljadu-dve godišnje. Mora se naći mehanizam da se zaposli 20 ili 30 hiljada da bismo za 10 ili 15 godina mogli da dođemo do normalnog nivoa zaposlenosti. Zapošljavanje mora da postane platforma, u porodičnom okruženju, mikro preduzećima se mora stvarati osnovna vrednost, ne samo materijalna već i moralna", kaže on.
Osim nezaposlenosti, srž problema je i u javnom sektoru.
"Ako vlada hoće poštovanje građana, onih koji finansiraju javni sektor svojim novcem moraju se smanjiti troškovi. Prvi korak je linearno smanjenje 10 odsto svima, zatim je drugi korak stimulans privatnom preduzetništvu, kako bi počeli da se vuku ljudi iz javnog sektora, a zatim zatvaranje preduzeća koja ne rade ili reforma onih koji rade. To je dug i sistemski posao, to ne može za dan", kaže on.
