Izvor: B92, Tanjug, 17.Jan.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajec:Srbiji treba još novca od MMF
Beograd -- Srbija je od MMF-a trebalo da traži više novca, s obzirom na težinu ekonomske situacije i uticaj svetske finansijske krize, kaže savetnik premijera Jurij Bajec.
"Lično smatram da je, s obzirom na težinu situacije i uticaj svetske finansijske krize na Srbiju, trebalo od MMF-a tražiti veća sredstva, pošto nas čeka težak zadatak finansiranja deficita tekućeg platnog bilansa, koji iznosi oko pet milijardi evra, u uslovima kada je priliv inostranih sredstava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smanjen", istakao je Bajec.
On je dodao i da je dobro što je MMF odobrio aranžman Srbiji jer je time vlada pokazala da je budžetom za 2009. godinu ispunila zahteve te međunarodne finansijske insitucije, a istovremeno, s obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji, definisala restriktivan budžet što je bio jedan od zahteva Fonda.
Bajec je istakao i da je dobro što deo odobrenih sredstava Srbija može da povuče odmah, s obzirom na slab priliv deviza u zemlju.
"S obzirom na širinu i dubinu krize, verujem da će i sam MMF polako da prerasta u instituciju koja, ne samo što će raspolagati većim sredstvima za finansijsku podršku zemljama članicama, već će biti i fleksibilnija u pogledu načina korišćenja tih kredita", naglasio je Bajec.
Komentarišući činjenicu da je u aranžman unet budžetski deficit od najviše 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto prvobitno najavljenih 1,5 odsto, on je ukazao da je očigledno da su pretpostavke na kojima je prvobitno pravljen budžet precenjene, s obzirom da je rast od 3,5 odsto BDP-a u 2009. godini teško ostvariv, kao i da je kurs dinara unet u budžet takođe precenjen.
Ekonomki stručnjak Vladimir Gligorov već je ocenio da Srbiji treba novi aranžman, koji bi značio povlačenje više novca, a sličnog mišljen ja je i guverner srpske centralne banke Radovan Jelašić.
Jelašić: Odluka MMF-a potvrda ekonomske politike
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da odluka MMF-a da odobri aranžman Srbiji znači da je naša zemlja od Fonda dobila potvrdu za ekonomsku politiku koju sprovodi i ukazao da je Srbija prva zemlja u regionu koja je dobila aranžman sa MMF-om.
Jelašić je istakao da je MMF donoseći takvu odluku ocenio da Srbija trenutno sprovodi odgovarajuću ekonomsku politiku u postojećim uslovima i dodao da to znači da je MMF spreman da tu ekononsku politiku podrži svojim finansijskim sredstvima, u slučaju da to Srbija zatraži.
Guverner NBS je podsetio da je Srbija tražila aranžaman sa MMF-om iz predostrožnosti kako bi sprečila turbulencije u domaćoj ekonomiji, a ne zbog hitnosti, jer nasa ekonomija trenutno nije toliko ugrožena.
"Posle tri godine Srbija ponovo ima makroekonomsku politiku koja je transparentna i prihvaćena, kako od MMF-a tako i od svih ostalih medjunarodnih finansijskih institucija", naglasio je Jelašić.
On je istakao da će aranžman Strbije sa MMF-om predstavljati važno sidro za našu zemlju u nestabilnim vremenima, koja trenutno vladaju u svetskoj ekonomiji, i dodao da će se svetska ekonomska kriza sigurno nastaviti i sledećih nekoliko meseci.
Na pitanje zašto je MMF odobrio 530,3 miliona dolara (402,5 miliona evra) umesto najavljenih 520 miliona dolara, Jelašić je objasnio da se radi o kursnim razlikama specijalnih prava vučenja, na koje Srbija kao osnivač ima pravo u MMF-u, i dodao da su to u suštini ista ta obećana sredstva.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je da je aranžman Srbije sa MMF-om značajan pre svega jer će prinuditi Vladu da saradjuje sa Narodnom bankom u koordiniranju mera fiskalne i monetarne politike radi postizanja ciljane inflacije od osam odsto u 2009. godini.
Đukić je u podsetio da je jedan od uslova za odobravanje aranžmana bio da Vlada i NBS potpišu memorandum o ciljnoj inflaciji u ovoj godini.
Prema Đukićevim rečima, treba imati u vidu da je dogovoreni aranžman sa MMF-om "iz predostrožnosti", što znači da će srpske vlasti uzeti dogovorena sredstva samo ako to bude neophodno, tako da je njegov značaj pre svega u tome što će doprineti uskladjivanju mera fiskalne i monetarne politike.
"Do sada to nismo uspevali sami da uradimo, što su pokazivale i različite izjave predstavnika monetarne i izvršne vlasti", kazao je on.
Đukić je naglasio da aranžman sa MMF-om prevashodno štiti centralnu banku od pritisaka da prebrzo potroši devizne rezerve radi održavanja stabilnosti kursa, jer je u razgovorima sa fondom definisano da do kraja ove godine nivo deviznih rezervi ne bi smeo da padne ispod "rizičnog nivoa" od 5,1 milijardi evra.
On je ukazao da se Srbija ubrzano približava toj granici ocenivši da je za državu bolje da trpi negativne efekte velikih oscilacija kursa nego da brani kurs munjevitim trošenjem deviznh rezervi.
Đukić je podsetio da je jedan od uslova za odobravanje aranžmana bio i da se postigne konsolidovani budžetski deficit od najviše 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je zatim povećano na 1,75 odsto BDP-a, pošto je naknadno ustanovljeno da neke rashodne stavke nisu ušle u budžetsku projekciju.
Prema njegovim rečima, iz dana u dan se menjaju prognoze o dubini recesije u SAD i evrozoni, u odnosu na prvobitne prognoze, pa je samim tim i projekcija o privrednom rastu od 3,5 odsto BDP-a u Srbiji nerealna.
On je istakao da je toliki rast nerealan pre svega zbog smanjenih mogućnosti izvoza iz Srbije usled pada tražnje na svetskom tržištu, a zatim i sve obazrivijeg zaduživanja gradjana i smanjivanja domaće potrošnje.
