Izvor: B92, 16.Maj.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajec: Možda jednocifrena inflacija
Beograd -- Veliki su izgledi da godinu završimo sa inflacijom koja je jednocifrena, kaže profesor Jurij Bajec, savetnik premijera Srbije Mirka Cvetkovića.
On navodi da, iako je za prva četiri meseca rast cena bio 6,7 odsto, ohrabrujuće deluje što, prema zvaničnoj statistici, na to nije uticalo poskupljenje prehrambenih proizvoda, već usluga, čije su cene uglavnom pod kontrolom države.
Bajec objašnjava da je "u prethodnom periodu najveći rast zabeležen kod komunalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << usluga, pre svega grejanja, ali i struje. Vlada će ozbiljno analizirati da li može doći do bilo kakvih novih promena cena roba i usluga pod njenom kontrolom".
VLADA INICIRA BOLJE PONUDE
Komentarišući to što se stiče utisak da Vlada za svaku meru traži angažovanje banaka, a ove, opet, ustupke u poslovanju od NBS, Bajec kaže da "nisu sve mere Vlade vezane za aktivnost poslovnih banaka. Ali, za određene pakete olakšanog položaja građana, privrede ili poljoprivrede, Vlada je, zapravo, inicijator bolje ponude, a ne aktivni učesnik u tom procesu. Čini se da su ti paketi od koristi svima".
Iako iz Srbijagasa insistiraju da im Vlada odobri povećanje cena, on kaže da ne postoji precizna analiza koja bi ukazala treba li i u kom procentu dozvoliti skorije poskupljenje gasa i naglašava da "i ako Vlada podrži zahtev Srbijagasa u nekom procentu, to neće značajnije uticati na rast inflacije".
On podseća da je mnoge iznenadila činjenica da je u aprilu došlo do stagnacije kada su u pitanju cene prehrambenih proizvoda, koje su, u najvećoj meri, činile inflatorni pritisak tako snažnim u prethodnih skoro godinu dana.
Bajec dodaje da "zasad niko ne može da tvrdi da li će, što se ranijih godina dešavalo, tokom letnjih meseci doći do stagnacije, pa čak i pada cena prehrambenih proizvoda, ili će se desiti ono što nam se dogodilo prošle godine, kada je došlo do njihovog gotovo dramatičnog rasta".
Komentarišuči privremeno smanjenje poreza na zarade novozaposlenih, Jurij Bajec objašnjava da je "reč o meri koja je više proba, kako bi se videlo može li se na taj način pokrenuti proces prelaska bar jednog dela onih koji danas rade u sivoj zoni u legalne tokove".
"Država, u ovom slučaju, radi po sistemu štapa i šargarepe. S jedne strane imate nešto što motiviše poslodavce u sivoj zoni da prijave svoje radnike, a, s druge strane, najavljuje se strože sankcionisanje nelegalnih privrednih aktivnosti. Ova mera je privremenog karaktera i bilo bi dobro da bar delimično uspe. Ali, dugoročno, pristup u kome se ide na širi obuhvat poreskih obveznika, uz nisku poresku stopu, u većini slučajeva nije donela dobar rezultat", smatra on.
Bajec navodi da "Vlada mora da donosi bilo kakve, pa i kratkoročne antikrizne mere koje će, u ovom momentu, vršiti ulogu nekog mobilizatora". On, ipak, opominje da "za ozbiljnije ekonomske pomake moramo primeniti dugoročne mere koje će doprineti rastu privredne aktivnosti. Neophodan nam je godišnji rast BDP od bar četiri odsto da bi se stvari pomerile s mesta".
