Izvor: B92, 08.Jul.2010, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajec: Ekonomski (ne)uspesi Vlade
Beograd -- Ekonomski ekspert Jurij Bajec je ocenio da je najveći neuspeh vlade rast stope nezaposlenosti u zemlji, koja se u 2009. godini povećala usled eksterne krize.
Sa druge strane, Vlada Srbije u protekle dve godine imala i mnoge značajne rezultate i pored svetske ekonomske krize.
Ona je pomogla domaćoj privredi da smanji problem nelikvidnosti, zavela kontrolu u oblasti javne potrošnje, sklopila finansijski aranžman sa MMF-om, započela reforme penzionog sistema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ratifikaciju SSP.
On je ukazao, sumirajući rezultate rada Vlade Srbije, posle dve godine od njenog formiranja, da to jesu bili njeni najznačajniji rezultati, jer su se ispoljili u vreme svetske finansijske krize, kada je našoj zemlji to bilo najpotrebnije.
Vlada je, u celini gledano, doprinela da ukupni rezultati budu manje loši nego što su bili u nekim uporednim zemljama. To se naročito videlo ove godine kada su neke susedne zemlje i zemlje koje su razvijenije od Srbije, ušle u vrlo velike probleme upravo zbog 'prenaduvane' javne potrošnje, smatra Bajec
"Politika jeste bila intervencionistička u tom periodu, ali mi smo se našli u jednom šoku svetske krize, gde nismo mogli da kažemo: pa, tržište će sve da reši. Neće da reši u takvim uslovima", istakao je on.
"Kritike da Vlada kasno reaguje i nisu bile na mestu, jer efekti krize su se u punoj meri počeli pokazivati u prvom polugođu 2009. godine", podsetio je Bajec, napominjući da je vlada pre toga donela paket interventnih mera, koji je jako pomogao da se ublaže efekti krize.
Navodeći taksativno uspešne ekonomske poteze vlade, Bajec je podsetio da je putem subvencionisanih kredita vlada pomogla privredi da olakša problem velike nelikvidnosti, koji je nastao u trenutku pada domaće tražnje i teških uslova poslovanja i izvoza.
Drugi uspešan potez, koji je prema oceni Bajeca veoma važan, jeste taj što je vlada uspela da u vrlo teškim uslovima zavede kontrolu u oblasti javne potrošnje, "što se kod nas ne smatra nekim velikim dostignućem, a to uopšte nije bilo lako", naročito za one koji trpe to ograničavanje javne potrošnje, a to su ljudi kojima su zamrznute plate u javnom sektoru i penzije.
"Momenat koji smatram veoma bitnim jeste višegodišnji sporazum sa Međunarodnimn monetarnim fondom (MMF) , koji mnogi kritički posmatraju, gledajući u njemu nekog međunarodnog finansijskog 'policajca'", istakao Bajec, podsetivši da je taj sporazum doveo do "Bečke inicijative", odnosno, sporazuma sa 10 najvećih stranih banaka, koje posluju u Srbiji, što je pomoglo da mnogi delovi privrede dobiju šansu da reprogramiraju svoje kredite.
U ne manje važne uspehe vlade, Bajec je ubrojao i početak reformi penzionog sistema, koji predviđa smanjenje učešća penzija u bruto domaćem proizvodu (BDP) sa 13 na 10 odsto, do 2015. godine, što takođe treba da doprinese smanjenju javne potrošnje.
On je podsetio da je postignut i dogovor da se postepenim smanjenjem učešća rashoda za plate u javnom sektoru, taj procenat smanji na nekih 15 odsto BDP-a do 2015. godine.
Početak ratifikacije ŠP sa Evropskom unijom (EU), Bajec takođe smatra uspešnim potezom vlade u ekonomskom smislu, jer, kako je objasnio, svaki korak bliže EU, smiruje i uverava stranog, pa i domaćeg investitora da se država Srbija polako, svojim unutrašnjim sistemom, zakonima, standardima i procedurama, prilagođava i time stvara ambijent koji je povoljniji za oživljavanje ekonomske aktivnosti.
Govoreći o neuspesima u radu vlade u protekle dve godine, Bajec je naveo da je to najpre rast stope nezaposlenosti, koja je u 2009. godini očigledno porasla zbog pada ekonomske aktivnosti, zatim njena nedovoljna efikasnost u smanjenju suvišnog administriranja i birokratskih procedura, što destimuliše i usporava domaće i strane investitore.
Druga oblast u kojoj je vlada bila neefikasna je - "siva" ekonomija, gde naročito mala i srednja preduzeća s pravom imaju primedbe, jer to remeti normalno funkcionisanje privrede, a treća je to što je država bila neefikasna u naplati javnih prihoda, konkretno, u punoj naplati doprinosa, što predstavlja veći deo ukupnog opterećenja poslodavaca, naveo je Bajec.
