Izvor: Politika, 06.Nov.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajata prijava protiv Dušana Bajatovića
Navode ministarke energetike da je prekršajni postupak protiv čelnika „Srbijagasa” zastareo potvrdio i državni revizor
Prekršajne prijave Državne revizorske institucije (DRI) protiv Dušana Bajatovića, prvog čoveka „Srbijagasa” novi je „kamen spoticanja” između njega i ministarke energetike Zorane Mihajlović.
Ministarka energetike izjavila je pre dva dana da je Prekršajni sud u Novom Sadu odbacio, zbog zastarelosti, prekršajnu prijavu protiv Bajatovića. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Protiv njega je, inače, DRI 4. decembra 2012. godine podnela prvu prekršajnu prijavu. Razlog za prijavu bilo jenepoštovanje pojedinih odredbi Zakona o javnim nabavkama.
Zorana Mihajlović, ministar energetike, izjavila je „da je takva odluka nedopustiva, ne samo kada je u pitanju prekršajna prijava protiv Bajatovića, nego generalno. Šta to znači zastarelost? Dakle, neko se nije ponašao po zakonu i ne sme zastarelost biti način, očito nameran, da neko bude oslobođen takve optužbe ili krivice”, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je precizirala da nije problem u državnom revizoru, već u sudu koji nije uradio svoj posao.
Dušan Bajatović, prvi čovek „Srbijagasa” je inače, u prošli petak na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio o poslovanju kompanije, samo usput pomenuo da je sud sve pritužbe protiv „Srbijagasa” odbio, ne precizirajući da li je reč o zastarelosti ili neosnovanosti prijava.
Upitan da prokomentariše ove navode Radoslav Sretenović, državni revizor, potvrdio je za „Politiku” da je sud doneo takvu odluku i da, zbog toga, treba zatražiti objašnjenje nadležnog suda. DRI je sve prijave podneo u zakonskom roku.
– Odgovor da se pritužba odbacuje zbog zastarelosti samo govori da se tim predmetom niko nije ni bavio. Mi smo 4. decembra 2012. godine uputili prijavu sudu koji je do 31. decembra, do kada je bio krajnji rok, trebalo da pokrene postupak, objašnjava Sretenović.
On kaže da je, prema informacijama, predmet stigao na razmatranje u sud tek 23. marta 2013. godine, zbog čega je i proglašen zastarelim. „Nije mi jasno šta su čekali skoro četiri meseca”.
Revizor će se obratiti Ministarstvu pravde, jer sudu ne može da ulaže bilo kakav prigovor s obzirom na to da postupak nije ni vođen.
Zakon, inače, predviđa da prekršajna prijava zastareva nakon dve godine od trenutka kada je prekršaj učinjen. Odnosno ukoliko se dve godine od trenutka kada je prekršaj nastao taj postupak ne uzme u razmatranje on zastareva i tada se radi o objektivnoj zastarelosti.
Sve da je prijava i uzeta u razmatranje, a da je od nastanka prekršaja prošlo dve godine, postupak bi zbog zastarelosti bio obustavljen, kaže zakon.
Inače, posle prve prekršajne prijave DRI je Prekršajnom sudu u Novom Sadu podnela novi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Dušana Bajatovića, direktora Javnog preduzeća „Srbijagas” u Novom Sadu. Zahtev je podnet zbog nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o trgovini i Zakona o deviznom poslovanju.Takođe, Državna revizorska institucija je podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu prijavu za privredni prestup protiv Dušana Bajatovića, direktora preduzeća, Gordane Fratrić, izvršnog direktora za finansijske poslove i Miroslava Dimitrijević, rukovodioca Odeljenja finansijskog računovodstva u Beogradu, usled nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o računovodstvu i reviziji.
Državni revizor je inače u prvoj prekršajnoj prijavi „optužio” ovo preduzeće da nije imao godišnji plan javnih nabavki iz koga bi se videlo da li su za njih planirana sredstva. Za nabavke vredne 21 milijardu dinara ovo javno preduzeće nije, Upravi za javne nabavke, dostavilo podatke o vrednosti i ponuđaču s kojim je sklopljen ugovor. Bez sprovedenog postupka javnih nabavki zaključeni su ugovori vredni oko tri milijarde dinara, a bilo je i slučajeva nabavki bez prethodnog plana.
Takođe, ugovor o izgradnji gasovoda u vrednosti većoj od deset milijardi dinara sklopljen je bez javnih nabavki, a utvrđene su i nepravilnosti kod dugoročnih finansijskih plasmana.
Revizor nije ni i u slučaju kupovine imovine „Agroživa” u stečaju dobio dokaz „Srbijagasa” da je vlada dala saglasnost na takvo ulaganje kapitala. Bilo mu je sumnjivo i učešće u HIP „Petrohemiji” u vrednosti dve milijarde dinara, jer to preduzeće nije usklađivalo vrednost učešća, a posluje s gubitkom.
Revizor je naveo i da „Srbijagas” nije imao osnova da konvertuje potraživanje u kapital „Azotare”, a to je dovelo do toga da su njihovi dugoročni finansijski plasmani precenjeni za gotovo 20 milijardi dinara, a potcenjena potraživanja po raznim osnovama.
Bez odluke Upravnog odbora i saglasnosti vlade zaključen je ugovor o jemstvu sa „Agrobankom” od 723 miliona dinara što nije u skladu sa Zakonom o javim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Te obaveze po osnovu jemstva preduzeće nije „obelodanilo” u finansijskim izveštajima za 2011. godinu.
Iako se radi o javnom preduzeću ono nije uplatilo deo ostvarene dobiti u budžet države za 2010. godinu, a neosnovano su potrošili i 140 miliona dinara za humanitarne, sportske, naučne namene, bez odluke vlade.
I ovo preduzeće, kao i mnoga druga javna koje je kontrolisao revizor, davalo je veću zaradu zaposlenima za ukupno 91 milion dinara. Ni isplata jubilarnih nagrada od 86 miliona dinara nije bila u skladu s kolektivnim ugovorom.
Ovo preduzeće je za 2011. godinu za reprezentaciju potrošilo 28 miliona dinara i još 49 miliona dinara za propagandu, kako je navedeno, ali bez kriterijuma za korišćenje tih sredstava što je suprotno Zakonu o javnim preduzećima i delatnosti od opšteg interesa.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 06.11.2013.
