Izvor: B92, 16.Feb.2013, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bacanje novca iz helikoptera"
Ukoliko centralne banke i dalje nastave da ulivaju ogromene količine novca da bi oživele nacionalne ekonomije, rezultat takve politike biće nova globalna kriza.
Prema proceni međunarodnih ekonomista, centrobanke su, počev od 2008. godine, kada je najveća finansija kriza još od doba Velike depresije početkom treće decenije prošlog veka, buknula svom silinom, "ubacile" u ekonomske tokova više od 30 hiljada milijardi dolara da bi podstakne privredni rast i izbegle potpuni kolaps >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nacionalnih privreda.
Takva politika, koju je aktuelni šef Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) Ben Bernanki pre deset godina označio kao "bacanje novca iz helikoptera", zbog čega je odmah od oponenata "zaradio" nadimak "Ben - helikopter", za sada nije dala očekivane efekte, jer je većina onih zemalja koje su se najviše služile tim mehanizom i dalje u recesivnom položaju.
Prema preliminiarnim podacima, privreda SAD je, naprimer, u četvrtom kvartalu prošle godine, opala 0,1 odsto, iako je, doduše, na godišnjoj osnovi napredovala za oko 2,2 procenta, dok je situacija u japanskoj ekonomiji bila još lošija.
Treća po snazi svetska ekonomija je, naime, u poslednjem tromesečju minule godine imala pad od 0,4 odsto, iako su vladini ekonomisti prethodno izjavljivali da očekuju toliki rast.
U još težem položaju su 17 članica evrozone u kojima je ekonomska aktivnost, tokom poslednjeg kvartala minule godine, smanjena više nego u Japanu.
Ni Nemačka, koja već decenijama ima ulogu pravog "motora rasta evropske privrede", više ne može da se pohvali jačanjem svoje ekonomije, dok se Velika Britanija i još neke moćnije članice EU već u dužem periodu bezuspešno bore protiv recesivnog talasa.
Takav pad privredne aktivnosti se dogodio uprkos činjenici da, naprimer SAD, mesečno svoju ekonomiju "podupiru" svežim sredstvima Fed-a u vrednosti oko 85 milijardi dolara, dok je ECB samo krajem 2011. i na samom početku prošle godine "zasula" regionalne banke sa hiljadu milijardi evra jeftinijih zajmova datih s namerom da se podstakne aktivnost posuustale regionalne privrede.
Velika Britanija je od 2008. uložila stotine milijardi funti sterlinga takođe u podsticanje rasta malaksale ostrvske ekonomije, Japan je takođe u iste namene uložio ogromna sredsva, ali to nije previše pomoglo.
Ruski ekonomisti, čije mišljenje prenosi portal Finmarket, tvrde da će dalje "nepromišljeno štampanje novca bez pokrića" u cilju oživljavanja privredne aktivnosti, verovano u realtivno bliskoj budućnosti snažno podstaći inflaciju, lišiti centralne banke nezavisnog položaja u odnosu na izvršnu vlast i izazvati niz drugih negativnih posledica.
Šojble sluti novu krizu
I nemački ministar finansija, Volfgang Šojble, upozorio je da bi mogla izbiti nova globalna finansijska kriza. Prema njegovim rečima do novog kolapsa će doći ukoliko vodeće svetske ekonomije nastave sa upumpavanjem novca u globalnu ekonomiju.
Ekonomisti objašnjavaju da super - labava monetarna politika, koju sada sprovodi većina centralnih banaka, na kraju rezultira prevelikom količnom novca u opticaju i tada se naglo pojačava tražnja stanovništva koju proizvođači nisu u stanju da zadovolje pa zbog toga dolazi do naglog rasta inflacije, kao što se to, naprimer, dogodilo protekle decenije u Zimbabveu, a ranije i u više drugih zemalja.
Ukoliko centrobanke budu pod pritiskom da štampaju ničim pokrivni novac da bi se finansirali razni projekti države, tada će vlade morati da se odreknu svoje glavne obaveze, a to je borba protiv budžetskog deficta i rasta državnog duga. Time se otvara put za ubrzan rast svih dugova i nastupiće nova, još žešća, finansijska kriza.
Održavanje kamata na sadašnjem super-niskom nivou (bazna kamata u Japanu i SAD je oko nultog nivoa, a u evrozoni je nešto veća), prouzrokovaće novi, veštački izazvan, rast cena na globalnom tržistu akcija, nakon čega će uslediti strahovit pad, kao što se to dogodilo na američkom hipotekarnom tržistu, počev od 2007. godine.
Višak novčane likvidnost "provocira", prema rečima britanskih ekonomista, rast tražnje nafte i drugih strateški važnih sirovina, što je neka vrsta "poreza" za realnu ekonomiju i sprečava njen normalan rast.
Veoma labava kreditna politika "tera", osim toga, banke da vrlo oprezno pozajmljuju novac, jer im nivo kamata ne obezbeđuje odgovarajuću zaradu, kažu ekonomisti, uz napomenu da će američka centrobanka pre ili kasnije morati da prestane sa takozvanim kvantitativnim labavljenjem i tada će se najveća svetska ekonomija opet suočiti sa velikim problemima.
Kada, naime, Fed odluči da prekine politiku podsticaja pomoću masovnog otkupa vladnih i hartija od vrednosti hipotekarnih kompanija i zaoštri kamatnu politiku, to će brzo izazvati pad tražnje na efektnim berzama i usporiti celikupnu privrednu aktivnost na samo u Americi već i širom sveta.
