Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Babin zub ruši Kopaonik
U ski-terene i hotele biće uloženo trista miliona evra
Do pre desetak godina pojedini meštani sela u podnožju Stare planine, smeštene duž granice sa Bugarskom, odricali su se čak i svojih imanja kako bi stekli pravo na socijalna davanja. Bez dobrih puteva, daleko izvan privrednih tokova, siromaštvo je mnoge primoravalo da pola hektara zemlje prodaju za nekoliko ovaca.
Kada su proletos načuli da konačno, posle dve decenije nagađanja, počinje gradnja turističkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompleksa na obroncima ove planine, cena je sa jednog evra za kvadrat zemlje skočila pet puta, a neki kažu čak i do dvadeset. Najviše zainteresovanih bilo je iz Niša i Beograda, a kupovale su se parcele i do dvadesetak ari.
Na ove investicije reagovao je upozorenjem ministar finansija Mlađen Dinkić rečima da "oni koji žure da kupe zemljište na ovoj planini treba da znaju da će ono biti proglašeno zemljištem od opšteg interesa".
Za proteklih mesec dana za Staru planinu urađeno je više nego za prethodnih desetak godina. Prvo je Vlada Srbije donela odluku o zabrani gradnje na ovoj lokaciji, da bi pre dve nedelje prostor oko Jabučkog ravništa dobio status skijališta. Da nije sve u proceduri, potvrđuju i konkretne najave investicija. Tako je srpski ministar za trgovinu i turizam Bojan Dimitrijević najavio da će tokom ove i naredne godine iz Nacionalnog investicionog plana, ali i iz drugih izvora Vlade Srbije, biti uplaćeno deset miliona evra.
Samo u prvoj fazi predviđeno je da se izgrade dve žičare, koje će proraditi ove zime. Propusna moć ovih žičara biti nešto više od tri hiljade skijaša na sat. Planirana je i obnova puta Svrljig – Kalna.
Ski-centar ključna investicija
Najavljena su i godišnja ulaganja u iznosu od deset do 15 miliona evra, a cela investicija, prema najavi Dimitrijevića, procenjuje se na čak 300 miliona evra. Ovaj projekat računa na ulaganja domaćih i inostranih investitora u gradnju hotelskih kompleksa na Jabučkom ravništu kapaciteta 3.000 ležajeva i na Golemoj reci od 5.000 ležajeva, koji će predstavljati početak ski-centra.
Skijaški centar na Staroj planini imao bi 150 kilometara staza i 30.000 noćenja, i to je, prema oceni ministra turizma, ključna investicija za ovaj deo Srbije "koja će omogućiti ravnomeran regionalni razvoj, zapošljavanje i sprečavanje iseljavanja ljudi, kao i održivi razvoj regiona i turizma".
Koliku podršku uživa budući turistički centar na Staroj planini kazuje i nedavna poseta predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je zajedno sa devetoricom ambasadora označio početak projekta "Stara planina – šume sveta". Tom prilikom predsednik Tadić je zasadio "Pančićevu omoriku" i brezu.
"Stručnjaci za turizam tvrde da je Stara planina najveći turistički potencijal od Alpa do Crnog mora i to je nešto što moramo da iskoristimo", poručio je Tadić.
Ove poruke sigurno će stići i do pravih investitora, pogotovu što se mnogo očekuje i od povezivanja sa skijalištima u susednoj Bugarskoj. Počeće i velika borba za aerodrome, jer Nišlije očekuju da konačno njihova vazdušna luka dobije sa ovim centrom novi zamah, a nije malo ni onih koji ukazuju da će eventualnim otvaranjem graničnog prelaza "Gornje Visoko" sofijski aerodrom biti udaljen tek pedesetak kilometara.
Mnogi ističu da će Stara planina potamneti sjaj jedinog srpskog ski-centra Kopaonika, ali da ni u bugarskim skijalištima Banskom i Borovecu neće biti lako da se izbore s konkurencijom.
Đaci-pešaci kao hotelijeri
Da je došlo vreme da se nešto promeni na istoku Srbije svedoči i podatak da jedina osnovna škola na celom području postoji u Kalni, a da su dva đaka učenici isturenog odeljenja u Barilovcu. Možda će oni za dvadesetak godina na svojim livadama biti vlasnici nekog skijaškog pansiona.
Tako je barem bilo na istoku Francuske, u Savoji, koju svi znaju po centrima kao što su Šamoni, Val d'Izer i prostorom "Tri doline" sa kojim ministar Dinkić upoređuje Staru planinu. Savojci su svojevremeno u Parizu bili ložači i posluga, a sada su njihovi praunuci bogati hotelijeri. Možda će se istorija ponoviti i u ovom delu Evrope.
Darko Knežević
[objavljeno: 05.11.2006.]
