Izvor: SrbijaDanas.com, 20.Feb.2019, 18:23

BITKOIN JE OTVORIO VRATA ZA VELIKE IGRAČE: OVAKO funkcionišu državne kripto valute i ovo je njihova budućnost!

BITKOIN JE OTVORIO VRATA ZA VELIKE IGRAČE: OVAKO funkcionišu državne kripto valute i ovo je njihova budućnost!

Virtualne valute (kriptovalute) oslanjaju se na decentralizirane platne sastave nezavisne o kontroli državnih institucija. Međutim, neke su zemlje zainteresovane za stvaranje vlastitih kripto valuta, navodeći niske troškove i brzinu transakcija.

Nacionalne digitalne valute mogu stabilizovati finansijski sastav koji koristi privatnu kripto valutu. Međutim, njihovo korištenje može dovesti u pitanje učinkovitost, ekonomske sankcije ili borbu protiv finansiranja terorizma. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<

Kriptovalute su digitalni oblici mapiranja vrednosti (virtualne valute). Koriste se u transakcijama koje se temelje na blockchain tehnologiji, koja koristi distribucione blokove podataka koji sadrže informacije o plaćanjima. Ovi blokovi čine otvorenu knjigu i verodostojnost transakcija zaštićena je kriptografskim alatima i proverom od strane korisnika.

Kripto valute se razlikuju od drugih načina plaćanja u tome što nemaju većeg izdavača ili direktnih veza između korisnika i visokog stepena anonimnosti. Druge prednosti digitalnih valuta su brzina i niski troškovi transakcija, uključujući nepostojanje poreza i posrednika (npr. banke).

Glavni izazov je osiguravanje virtualnih novčanika s kripto valutama od krađe ili jakih fluktuacija njihove vrednosti, što ograničava poverenje potrošača. Prva i još uvek najpopularnija kripto valuta je Bitcoin, stvorena 2009. kao odgovor na izbijanje financijske krize 2008. Do sredine 2018. broj virtualnih valuta u upotrebi (mogu se kupiti na virtualnim berzama) već broje oko 1.600. , u iznosu od 170 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, a procenjuje se da bi se u 2019. mogao povećati na više od 500 milijardi dolara.

Do sada, u većini slučajeva, pristup vlada kriptovalutama bio je skeptičan, što je rezultiralo, na primer, zabranom kriptovriednosti u Kini nakon hakerskih napada ili u Indiji, gdje su, prema vladi, te virtualne valute ugrozile uvođenje reforme bezgotovinskog plaćanja. Međutim, popularnost i potencijal kripto valuta podstakle su vlasti nekih zemalja da postanu zainteresovani za stvaranje digitalnih valuta izdanih od strane središnje banke (CBDC), koje je stvorila i kontrolisala javna ustanova (možda temeljena na tehnologijama koje nisu blockchain).

Istraživanje na ovom području provodi oko 70 posto središnjih banaka, uključujući Švedsku, Veliku Britaniju, Kanadu, Rusiju, Kinu i Iran. Međutim, jedina zemlja koja je već uvela CBDC je Venezuela (petro).

Kripto valute (uključujući planirani CBDC) predstavljaju izazov za trenutne režime međunarodnih gospodarskih i političkih odnosa. One mogu narušiti učinkovitost sankcija, na primer, zaobilaženjem međunarodnih platnih sastava. Venecuela, Iran i Rusija osumnjičene su za ovu motivaciju jer su sve sankcionisane. Korišćenje kripto valuta može takođe ometati borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma - SAD navodi da je Iran uključen u oba, što verovatno zna s obzirom da se u Americi najviše pere novac, a njihovi prijatelji u Saudijskoj Arabiji su majstori za skriveno finansiranje terorizma.

Rad na CBDC-u takođe može biti želja za zamenom privatnih kripto-računa, a time i za povećanje kontrole nad protokom kapitala i društva u celini. To je naročito primenjivo na vlade autoritarnih država, kao što je Kina koja i inače nastoji uvesti totalni nadzor pojedinca, što će svakako biti progurano i u zapadnom svetu pod geslom ''zaštite i sigurnosti''.

Međutim, sudelovanje države rezultiralo bi ograničavanjem glavnih prednosti digitalnih valuta - anonimnosti i niskih transakcijskih troškova (npr. bez oporezivanja) - ili usporavanja dinamike transakcija. Istovremeno, neke središnje banke koje ne planiraju uvesti CBDC (uključujući Japan ili ESB), ukazuju na nedostatak potrebe za postojećim instrumentima ili strahove o stabilnosti financijskog tržišta. Dugoročni učinak popularizacije CBDC-a mogao bi takođe potkopati položaj valuta međunarodne trgovine, uglavnom dolara i eura.

Primer CBDC-a u Venecueli pokazuje da je njegova učinkovitost povezana i sa stanjem nacionalnog gospodarstva, kao i s razinom poverenja među investitorima i poslovnim partnerima. Pojava petro valute u februaru 2018. bila je povezana s namerom da se zaobiđu finansijske sankcije koje su nametnule Sjedinjene Države i druge zemlje i ublažavanje posledica ekonomske i političke krize u zemlji, uključujući visoku inflaciju, koju MMF procenjuje da je 2018. godine dosegla 1,4 miliona posto.

Učinkovitost petroa je zanemarljiva jer investitori nisu uvereni u njegovu potporu naftnim resursima, čija je ekstrakcija u zemlji u padu. Takođe, druge članice OPEC-a nisu prihvatili plaćanja u elektroničkoj valuti. Dakle, petro se koristi za transakcije unutar zemlje, npr., za isplatu mirovina, iako je ovaj aspekt njegove uporabe delomično ograničen zbog nedostatka poverenja u venecuelanskoj javnosti.

Usvajanje CBDC-a takođe bi moglo stvoriti prilike za gospodarstvo. Dok državne institucije kontrolišu izdavanje virtualne valute, to može povećati poverenje potrošača, na primer, tako što može reagovati na duboku deprecijaciju (kao što je nagli pad vriednosti bitcoina u razdoblju 2017.-2018.). Povećano poverenje moglo bi povećati opseg upotrebe kripto valute.

To bi mogao biti podsticaj za razvoj finansijskih usluga, kao što su socijalni transferi ili plaćanje poreznih obveza. To je posebno važno za osobe s ograničenim pristupom tradicionalnom bankarstvu (oko 2 milijarde ljudi na globalnoj razini) zbog visokih troškova, formalnosti ili nedostatka poverenja u finansijske institucije.

Na konferenciji Fintech u Singapuru u novembru 2018. godine, šefica MMF-a Christine Lagarde istakla je da CBDC takođe može stabilizovati globalni finansijski sastav protiv sve češćih transakcija korišćenjem privatnih kripto valuta, što MMF smatra ''inherentno nestabilnim''. Nastoje se stvoriti javno-privatna partnerstva koristeći imovinu oba sektora - središnje banke će upravljati procesom transakcija i održavati sigurnost, dok će privatni sektor pružati inovativne usluge. Sudjelovanje države ograničilo bi kriminalne aktivnosti.

Poduzetnici i investitori te priedloge percipiraju sa skepticizmom, uključujući rizik minimiziranja gore navedenih aduta privatnih kripto valuta. Međutim, podrška ključnih međunarodnih institucija, kao što je MMF, za CBDC, može uticati na razvoj ove tehnologije. I sama Lagarde tvrdi da stav MMF-a pokazuje da ''vetrovi promjena'' koje donosi digitalizacija također mogu promieniti prirodu ''novca''.

Rasprava o valjanosti CBDC-a je u ranoj fazi. Stoga, kratkoročno gledano, njihovo široko uvođenje čini se malo vjerojatnim. Relativno mala skupina zemalja može pokušati, primerice, one koje završavaju s plaćanjem gotovinom i imaju univerzalni pristup internetu (npr. Švedska ili Estonija).

Međutim, uvođenje CBDC-a ovisit će ne samo o ekonomskim nego i političkim ciljevima, kao što je izbegavanje sankcija ili pranje novca. Moguće rešenje bilo bi provjeriti odabrane operacije na zahtjev regulatora ili službi odgovornih za sigurnost države (to je trenutno slučaj u privatnim bankama). Negativni aspekti korištenja digitalnih valuta (uključujući moguće CBDC) biće predmet razgovora na međunarodnim forumima. Na samitu G20 u Buenos Airesu 2018. godine odlučeno je da će se početi raditi na međunarodnim propisima koji se odnose na privatne kripto valute.

Nije jasno kakav bi uticaj imao CBDC na bankarski sektor. Verojatno bi ih stvaranje središnjih banaka ojačalo protiv komercijalnih kripto valuta, što bi moglo uticati na neprilagođenost novčane mase ekonomskoj situaciji, ali istovremeno i sprečiti stvaranje takozvanih kreditnih mehurića. Važno je napomenuti da bi raširena uporaba CBDC-a zahtievala proširenje pristupa internetu, uključujući izgradnju infrastrukture.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.