Izvor: Blic, 05.Nov.2014, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIROKRATIJA Malim i srednjim preduzećima čak 300 parafiskalnih nameta
Sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) predstavlja najznačajniji deo srpske privrede, jer čini 99,8 odsto realnog sektora, učestvuje sa 30 odsto u BDP-u Srbije i u njemu radi 66,5 odsto zaposlenih, ali ima brojne probleme od parafiskalnih nameta, nedostatka povoljnih sredstava za likvidnost, do "sive" ekonomije, izjavila je danas direktor Privredne komore Srbije (PKS) Nermina Ljubović.
Na skupu u PKS, o podršči Fonda za razvoj malim i srednjim preduzećima, Ljubović je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skrenula pažnju da se mali privrednici u poslovanju susreću sa brojnim
problemima kao što je oko 300 parafiskalnih nameta, sa "sivom" ekonomijom koja čini više od 30 odsto u privredi zemlje i predstavlja nelojalnu konkurenciju, a tu je i problem nelikvidnosti u preduzetničkom sektoru.
Najranjiviji deo tog sektora su mala i mikro preduzeća, zbog nedostatka povoljnih mikro zajmova, ukazala je direktor PKS i poručila da bi trebalo doneti poseban zakon koji bi pomogao tom sektoru privrede u obezbedjenju sredstava za likvidnost i za razvoj.
Ljubović je naglasila da privrednici moraju biti jedinstveni u svojim zahtevima prema republičkim istitucijama.
Direktor Filijale Beograd Fonda za razvoj Milan Ljušić rekao je da je sektoru malih i srednjih preduzeća izdvojeno najviše sredstava iz Fonda za razvoj.
Osnovne aktivnosti Fonda za razvoj su podsticanje proizvodnje i zapošljavanje, istakao je Ljušić i dodao da prilikom odobravanja kredita preduzetnicima jedan od
najvažnijih kriterijuma za dodelu sredstava je broj ljudi koje će to preduzeće planira da zaposli.
Pravo da konkuriše za sredstva Fonda za razvoj ima svako privredno društvo registrovano kod Agencije za privredne registre, osim javnih preduzeća i velikih
privrednih društava, izuzev ako nisu pretežni izvoznici, objasnio je Ljušić.
Novina je da privredno društvo može da otplaćuje kredit mesečno ili kvartalno, uz valutnu klauzulu, a sredstva obedjenja mogu biti bankarska garancija, hipoteka ili menica, kazao je Ljušić i dodao da kao obezbedjenje kredita može da bude zaloga na opremu preduzeća i na buduća potraživanja.
