Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jan.2015, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BG: Hitna pomoć za životinje
Hitna pomoć za životinje do povređenog psa ili mačke na ulicama Beograda stiže u roku od tri do 20 minuta, a ekipa te službe pokriva čitavo gradsko jezgro, izjavio je juče direktor Veterine Beograd Budimir Grubić, u čijem sastavu radi Hitna služba za životinje.
Tih dvadesetak minuta potrebno je samo ukoliko dežurna ekipa tog momenta ima slučaj koji zahteva veće angažovanje i više vremena, a najviše posla zadaju im vozači koji zbog neprilagođene brzine ili loših >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vremenskih uslova udare psa, prenosi Tanjug.
Ukoliko je ekipa Hitne pomoći zauzeta, na teren se šalju ljudi iz Zoohigijene, pojačani veterinarom iz Hitne, kaže Grubić za Tanjug.
Dnevno prime od dva do tridesetak poziva i tu pravila nema. Prema njegovim rečima, jedna ekipa, koju Hitna ima, pokriva centar grada, odnosno gradsko jezgro, a ostale delove grada ambulante u okolini Beograda.
Grubić kaže da je Hitna pomoć za životinje formirana kada je uočeno da pas ugine, jer pomoć nije mogla da se ukaže na vreme, pošto je pravilo bilo da se povređena životinja prethodno odvozi u azil.
Ukazala se potreba da se oformi služba koja bi bila direktno uključena u lečenje, spašavanje i davanje hitne pomoći, jer je nekada to vreme od prihvatanja povređenog psa do njegovog transporta u azil predugo, objasnio je Grubić razloge koji su doveli do formiranja te službe. "Smatramo da je to vrlo prihvatljiva priča, ne zahteva previše sredstava, sem za benzin, i ljudsko angažovanje", rekao je on.
Govoreći o životu uličnih pasa i mačaka zimi, kada su temperature izuzetno niske, Grubić je rekao da su tada najviše ugroženi napušteni štenci. "Oni odrasli su pametni, povuku se, šćućure se negde i sačekaju da niska tempretura prođe, da prođe noć, jer je danju nešto toplije. Definitivno, štenci su najugorženi, a mačaka je malo, mislim da nije bila nijedna mačka koja je imala problema sa hipotermijom i da je nešto zdravstveno ugrožena."
Na pitanje da li se povećava broj pasa kojima je potrebna hitna medicinska pomoć tokom tih niskih temperatura, Grubić odgovara odrečno.
"Neverovatno, ali istinito - ne preterano, ne signifikantno, ne značajno..., nekada za 10 ili 15 odsto, a nekada se taj broj zadržava i u granicama poznatog. Najčešći problemi i angažovanje Hitne pomoći je kada, ne mogu da kažem nesavesni vozači, već oni koji zbog neprilagođene brzine ili loših vremenskih uslova udare psa koji pretrčava ulicu", rekao je Grubić.
Tada, ponekad, sam vozač povređenu životinju stavi u auto i doveze u ambulantu Veterine Beograd, a ne retko se desi i da su pozivi lažni.
"Dogodi se da nazovu deca, kažu pas se nalazi tu i tu, u jako je teškom i lošem stanju, ali uglavnom preuveličaju... Pošto nismo tu, ekipa mora da ode i onda uglavnom ustanovi da to nije baš tako, ali naši uvek daju terapiju ako je potrebno, a ako ne, zamole decu da to ne čine", rekao je Grubić.
Direktor Veterine Beograd zato je zamolio građane koji preuveličavaju i izmišljaju, jer se često događalo da su pozivi lažni pa ekipa ne zatekne ni povređenog psa ni onog ko je zvao, da to ne čine, jer time ugrožavaju i onako skormna sredstva za pse kojima zaista treba pomoć. Takvih poziva je od 20 do 50 u nekoliko meseci, dodao je Grubić.
Veterina Beograd obezbedila je za hitnu službu i specijalizovane automobile, koji su prepoznatljivi i obeleženi.
Na pitanje da li su Beograđani surovi prema uličnim psima i mačkama, direktor Veterine je odgovorio da je surovost kategorija koja opredeljuje jednog čoveka da odreaguje humano ili ne, a nekada ljudi nisu u mogućnosti da mentalno i psihički odreaguju kako bi tebalo i njihova reakcija bi mogla da se nazove surovom.
"Možda je samo stvar šoka. Ne bih rekao da su ljudi baš toliko surovi prema životinjama, rekao bih da se više radi o strahu, nepoverenju, ljudi se plaše životinje i to je karakteristika bar 50 odsto populacije", rekao je Grubić.
On je dodao da i sam ima dva psa i mačku, ali i prijatelje koji radije neće doći u njegovu kući, nego što će se sresti sa tim ljubimcima, jer ih se plaše.
Grubić takođe kaže da nema relevantih podataka koliko ima pasa na ulici, ali da procene idu od osam do 10.000, uključiujhi i one u azilima.
"Relevante podatke nemamo, jer psi lutalice nikada nisu na jednoj lokaciji, oni migriraju i kada ih izbrojite možete da dobijete pogrešnu veliku i pogrešnu malu sliku. Kod nas u azilima skoro uvek imamo oko 3.300 pasa, a još izvestan broj je na ulici", naveo je on.
Grubić je najavio i donošenje novih rešenja za pse koji nemaju vlasnika, koje će, kako smatra, u mnogome pomoći suživot pasa i ljudi, jer se strategija CNS - uhvati, steriliši i pusti gde je uhvaćen, pokazala kao nedovoljno dobra.
Grubić je razgovor završio rečima koje, kako je naglasio, često kaže onima koji „imaju drugačiji pristup psima“ - pas je samo jedan segment zivota čoveka, a psu je čovek ceo život.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
