Izvor: RTS, 30.Nov.2018, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BDP raste, nezaposlenost pada

Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u trećem kvartalu 2018. godine iznosio je 3,8 procenata u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Istovremeno stopa nezaposlenosti u Srbiji pala je na 11,3 odsto.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji nastavila je pad u trećem kvartalu 2018., spustivši se na 11,3 odsto sa nivoa od 11,9 procenata u drugom tromesečju i sa 14,8 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posto iz prva tri meseca ove godine.

Stopa zaposlenosti je, s druge strane, dostigla nov rekord od 49,2 procenta u trećem tromesečju, i kod muškog stanovništva iznosi 57,3 odsto, a kod ženskog 41,7 odsto, pokazuje Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku.
Najnižu stopu nezaposlenosti imao je Region Vojvodine (7,9 odsto), a slede Beogradski region (10,2 odsto) i Region Zapadne Srbije i Šumadije (12,5 procenata).
U Regionu Južne i Istočne Srbije i dalje se beleži najlošija situacija na tržištu rada, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti od 15,2 posto.
Zaposlenost je povećana kod populacije sa srednjim i visokim nivoom obrazovanja, dominantno u kategoriji od 25 do 34 godine starosti.
Značajan realni rast bruto dodate vrednosti je u periodu jul-septembar na godišnjem nivou zabeležen u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva 15,9 procenata, u građevinarstvu 7,0 odsto i u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane 6,1 procenat.
Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u oktobru 2018. godine za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec godinu dana ranije, pri čemu je prerađivačka ostvarila rast od 5,6 odsto.
U odnosu na prosek prethodne godine industrijska proizvodnja porasla za 11,7 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
U periodu januar-oktobar, srpska industrija je zabeležila rast od 2,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2017.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u oktobru imali su: proizvodnja osnovnih metala, ostale prerađivacke delatnosti, proizvodnja pića, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala.
Međugodišnji rast proizvodnje je u oktobru zabeležio sektor prerađivačke industrije za 5,6 odsto, dok je pad proizvodnje zabeležen u sektoru rudarstva za 4,0 odsto, i u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 4,3 odsto.
Prema statističkim pokazateljima, u oktobru je na godišnjem nivou porasla proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije za 11,7 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 4,1 odsto, kapitalnih proizvoda za 3,1 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,8 odsto.
S druge strane, pad je zabeležen u proizvodnji energije za 2,6 odsto.
Što se tiče podataka za deset meseci, sektor prerađivačke industrije ostvario je rast od 2,9 odsto, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast od 2,8 odsto u odnosu na uporedni lanjski period, dok je rudarstvo registrovalo pad od 4,6 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2018. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeležio je rast kod 20 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 55 odsto, a pad kod devet oblasti, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 45 odsto.
Izvoz povećan 8,3 odsto, uvoz za 13,7 posto za deset meseci
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do kraja oktobra 2018. godine porasla je za 11,3 procenta na 31,68 milijardi evra, pri čemu je izvoz povećan za 8,3, a uvoz za 13,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izvoz robe je u posmatranom periodu vredeo 13,60 milijardi, a uvoz 18,07 milijardi evra, tako da je zabeležen deficit od 4,47 milijardi evra, što je porast od 33,9 procenata u poređenju sa istim periodom 2017, objavio je Republički zavod za statistiku.
U dolarskom iznosu, ukupna robna razmena sa svetom je iznosila 37,70 milijardi, i veća je za 18,3 posto nego u uporednom lanjskom periodu.
Izvezeno je robe u vrednosti 16,18 milijardi dolara, što čini rast od 15,1 odsto, a uvezeno za 21,51 mililijardu, ili za 20,8 procenata više nego u istom periodu godinu ranije. Deficit iznosi 5,32 milijarde dolara, što je skok od 42,2 odsto međugodišnje.
Pokrivenost uvoza izvozom je 75,3 procenta u odnosu na 79 odsto u uporednom periodu 2017.
Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (34,5%), a u uvozu Beogradski region (46,1%).
Zemlje članice Evropske unije u ukupnoj razmeni imaju udeo od 63,6 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najviše robe smo izvezli u Italiju, za 1,71 milijardu evra, a uvezli iz Nemačke - 2,43 milijarde evra.
Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 2,37 milijardi evra, a uvoz 752,1 milion evra, što daje suficit od 1,62 mililijarde, i pokrivenost uvoza izvozom od 315,6 procenata.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom, Slovenijom i Italijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Nemačkom, a beležimo ga i sa Ruskom Federacijom, Irakom, Turskom, Mađarskom, Poljskom, Belgijom, Ukrajinom, Korejom, Austrijom, SAD-om, Francuskom.

Nastavak na RTS...