Izvor: B92, 04.Jun.2014, 10:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Azija na putu da postane broj jedan

Beograd -- Kina je sve samouverenija u nastupima u azijsko-pacifičkom regionu u kojem su SAD decenijama dominantna sila.

To kaže bivši dugogodišnji ministar spoljnih poslova Indonezije Hasan Virajuda.

Da li je ovo vek Azije? Zbog ogromnog privrednog rasta azijskih zemalja, ovo pitanje od početka novog milenijuma postavljaju kreatori spoljne i ekonomske politike od Brisela do Vašingtona, a postavili smo ga i mi Hasanu Virajudi, članu Veća savetnika predsednika Indonezije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i bivšem ministru spoljnih poslova ove zemlje, 16. najveće ekonomije sveta, piše Politika.

Virajuda je ovih dana boravio u Beogradu kao učesnik konferencije „Evropska tragedija 1914. i multipolaran svet 2014” Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj. Bio je ambasador svoje zemlje u UN i Egiptu, kao i šef diplomatije od 2001. do 2009, u periodu ogromnog privrednog rasta Indonezije i uopšte regiona jugoistočne Azije. Indonežanska ekonomija je i posle udara planetarne krize 2009. godine nastavila da raste i jedina je članica G-20 (grupe najvećih ekonomija), pored Indije i Kine, koja je i za vreme svetske ekonomske krize beležila porast BDP-a (5,3 odsto).

„Statistika to pokazuje. Za manje od deset godina Kina će postati najveća ekonomija sveta, preuzimajući prvo mesto od SAD. To je neizbežno. Do 2040. istočna Azija će proizvoditi 65 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda“, objašnjava Virajuda (66).

„Kada se Indonezija 2008. pridružila G-20, bila je 18. ekonomija sveta, a danas je 16. najveća ekonomija na planeti. Prognoze su da ćemo do 2035. biti šesta najveća ekonomija”, dodaje Virajuda.

Indonezija je još zemlja u razvoju, ali je sa 250 miliona stanovnika poželjna kao tržište i mesto za ulaganje. Jedan je od osnivača Udruženja zemalja jugoistočne Azije (Asean) koje ne povezuje jugoistočne azijske zemlje tako blisko kao što EU povezuje evropske, ali koje igra značajnu ulogu u političkom, ekonomskom i kulturnom zbližavanju država poput Filipina, Malezije, Vijetnama...

Asean okuplja države koje pokušavaju da vode izbalansiranu politiku između SAD i Kine, poput Indonezije, kao i zemlje koje su američki saveznici, poput Filipina. Upravo ovih dana je Asean na velikom ispitu: kako da odgovori na sukobe u Južnom kineskom moru gde četiri njegove članice – Filipini, Vijetnam, Malezija i Bruneji – imaju teritorijalne sporove sa Kinom. Peking u poslednje vreme polaže pravo na vode koje se nalaze u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni pomenutih zemalja. Džakarta, kako kaže naš sagovornik, može ovde da odigra medijatorsku ulogu.

„Zbog takvih stvari mi kao region i zbunjujemo svet. Sa jedne strane se govori o veku Azije, a sa druge, ne možemo da rešimo naše regionalne probleme, upravo te u Južnom kineskom moru. Moja zemlja nema teritorijalnih sporova sa Pekingom i zato mislim da mi možemo da olakšamo dijalog između Kine i članica Aseana uvučenih u spor.„

A šta je uzrok ovih tenzija u Aziji? Rast Kine?

„Naravno, rast Kine jeste faktor. Ogromni ekonomski napredak je Kinu učinio samouverenijom. Neke od zemalja regiona su uplašene, ali mi ovde ipak govorimo o ograničenom prostoru sporenja u Južnom kineskom moru, kao i o ostrvima Senkaku u Istočnom kineskom moru oko kojih se Peking spori sa Japanom.“

Različite zemlje regiona različito shvataju opasnost, pa tako Vijetnam i Filipini očekuju od SAD da ih zaštiti ako dođe do teritorijalnih sukoba sa Pekingom. Amerika se obavezala da će pomoći svojim jugoistočnim saveznicima, što se sasvim uklapa u njeno spoljnopolitičko okretanje Aziji i otvoreni zaokret sa Evrope i Bliskog istoka ka azijsko-pacifičkom regionu. A da li je ona tamo dobrodošla?

„Vidite, niko nije Amerikancima otvoreno poželeo dobrodošlicu, ali mi razumemo kako stoje stvari. Od kraja Drugog svetskog rata, SAD je dominantna sila u azijsko-pacifičkom regionu. Sada još i više raspoređuju trupe u Pacifiku na račun onih koje povlače iz Iraka i Avganistana.“

Jugoistočna Azija je, čini se, stešnjena između SAD, sa jedne, i Kine, sa druge strane. Virajuda smatra da je upravo ova činjenica nešto zbog čega je obeležavanje stogodišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata, zbog čega je on i došao u Srbiju, važno i u njegovom regionu, tako dalekom od poprišta nekadašnjih evropskih sukoba.

„Indonežani i ne znaju baš šta se dešavalo u Evropi za vreme Prvog svetskog rata: mi nismo bili akteri. Bili smo kolonija evropskih zemalja, pa smo taj rat doživljavali kao rat kolonijalnih gospodara. Međutim, mislim da bi za moj region bilo dobro da se priseti tih događaja da se u Aziji danas ne bi ponovilo ono što se dogodilo u Evropi pre sto godina. Povlačim paralele između ta dva vremena i regiona. Prvi svetski rat je izbio pre sto godina kada je Nemačka izazvala evropsku supersilu, Britaniju. Danas u našem našem regionu rast Kine izaziva SAD. Dakle, sličnosti su tu".

Nastavak na B92...