Izvor: B92, 17.Jan.2012, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrijske banke odlaze sa Balkana?
Beč -- Zbog finansijske krize moguće da će neke austrijske banke povući kapital iz istočne i jugoistočne Evrope što bi u nekim zemljama izazvalo kolaps ekonomije.
Prema rečima profesora Gotfrid Habera sve banke koje posluju na ovom području imaju garanciju države da ih je ona dužna da ih spasava u kriznim situacijama. To bi bilo opterećenje za državni budžet, pa bi poslovanje banaka na Istoku skupo koštalo i sve poreske obveznike.
Iz tih razloga, Austrijska nacionalna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banka je u dogovoru s bankama koje posluju na istoku i jugoistoku Evrope donela nove odredbe za njihovo poslovanje.
O problemima sa kojima se susreću, u međuvremenu javno govore i same banke. Menadžment banke Bank Austrija kaže kako banka obustavlja ekspanziju na jugoistok Evrope, Erste banka govori o „štednji na Istoku", u Hipo banci kažu da će ponovo trebati pomoć države, dok u menadžmentu Rajfajzenu banke već otvoreno govore o povlačenju sa tržišta pojedinih zemalja na jugoistoku Evrope.
Iz tih razloga, Austrijska nacionalna banka je u dogovoru s bankama koje posluju na istoku i jugoistoku Evrope donela nove odredbe za njihovo poslovanje.
Najvažnija odredba kaže da banke na stotinu evra koje imaju u pokriću u kreditima smeju izdati samo 110 evra, a druga da se pri odobravanju kredita detaljnije i oštrije mora kontrolirati likvidnost klijenata koji podižu kredit.
„Vremena u kojima se banke uopšte nisu interesovala za visinu primanja njihovih klijenata i u kojima je bila važna samo vrednost nekretnine koju su kreditnim novcem želeli kupiti, definitivno su prošla" , kaže viceguverner Austrijske nacionalne banke Volfgang Duhaček.
„Mislim da su banke svesne rizika kojeg sa sobom nosi trenutni razvoj situacije u finansijskom sektoru, i znam da povlače poteze koji taj rizik svode na minimum", kaže Duhaček.
U zemljama istočne i jugoistočne Evrope austrijske banke trenutno imaju ukupno 300 milijardi evra izdatih kredita.
Nijedna druga zemlja nije u bankarskom sektoru u toj meri zastupljena u ovom delu Evrope kao Austrija. Austrijske banke bile su među prvima koje su se nakon pada Berlinskog zida angažovale u novonastalom ekonomskom prostoru.
„Tada je privredi istočne i jugoistočne Evrope bio potreban novac, austrijske banke su ga skupo pozajmljivale, te tako pravile veliki profit. No, tada je i sama privreda u tom delu Evrope beležila porast, tako da rizik u koji su se banke upuštale nije bio prevelik" , kaže Duhaček.
Ono što se sada ispostavlja kao problematično, jest činjenica da su pojedine banke odobrile kredite u dva puta većem iznosu nego što su same imale u pokriću, a što bi sada moglo biti relevantno i za sve austrijske poreske obveznike, kaže profesor Gotfrid Haber.
Međutim, potpuno povlačenje austrijskih banaka iz zemalja istočne i jugoistočne Evrope za neke od tih zemalja bilo bi katastrofalno, kaže profesor Haber, jer bi moglo dovesti i do potpunog kolapsa privrede tih zemalja.
S tim u vezi, ovaj stručnjak navodi kako bi ponovo trebalo razmisliti o idejama Bečke inicijative, koja je pokrenuta za vreme finansijske krize početkom 2008. godine.
Tada su se predstavnici velikih austrijskih banaka dogovorili kako neće povlačiti kapital s istoka Evrope, te da će se na tom području uzajamno podržavati, kako bi prebrodili krizu i dugoročno nastavili sa ostvarivanjem profita.
