Izvor: N1 televizija, 20.Jul.2018, 18:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arsić: Potrebne temeljne promene u menadžmentu EPS-a

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, govoreći o poslovanju EPS-a, kaže da je ključno da se izvrše temeljne promene u menadžmentu i da se dovodu profesionalci iz te firme koji su tu radili decenijama, koji dobro znaju tehnologiju i ekonomske probleme. Tri problema EPS-a: niska cena struje, veliki broj zaposlenih i mreža parazitskih preduzeća

Na pitanje dokle se stiglo sa reorganizacijom koju je predlagale Svetska banka, Arsić kaže da su u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << 15 godina bila dva talasa reorganizacije, pod striktim uticajem MMF - jedna 2003/4, druga 2005/6, a da nakon toga nije bilo do nekog napretka u reorganizaciji, došlo je do određenog povećanja cene električne energije, bilo je organizacionih promena...

Profesor kaže da u poslednje tri godine, ovo je jedan od segmenata gde je najmanje urađeno u okviru fisklane konsolidacije. "Tu nije došlo do smanjenja broja zaposlenih, to je jedan od većih problema nekoliko decenija... Na osnovu raznih uporednih analiza, ovo preduzeće ima za desetak hiljada više zaposlenih nego što imaju slična preduzeća, koja imaju sličan obim proizvodnje električne energije, preduzeća slične strukture u svetu... Takođe nije došlo do dovoljnog povećanja cene električne energije, ona je još niska u Srbiji, ona je ne samo niža nego u razvijenim zemljama EU... Niža je za 2/3 nego u razvijenim zemljama EU, za oko 40 odsto niža nego u zemljama centralne Evrope, čak 30 odsto niža nego kod zemalja u regionu slične razvijenosti", istakao je gost Dana uživo.

Uz nisku cenu struje i preveliki broj zaposlenih, Arsić navodi i treći problem EPS - to što, kako kaže, dve, tri decenije postoji cela mreža parazitskih preduzeća koja posluju sa EPS-om i preko kojih se izvlače pare iz EPS-a kako za lično bogaćenje vlasnika tih preduzeća, tako i za finansiranje vladajućih stranaka.

"Dobijaju poslove mimo standardnih procedura, često dobijaju po cenama koje su veće od tržišnih, i deo tog novca koji zarade ide na podmićivanje, kako ljudi u EPS-u tako i nekih u državnim organima".

Ocenjuje da se radi o interesnim grupama koje su izuzetno moćne, koje imaju snažnu vezu i s političarima i s medijima. Naglašava da je to problem koji treba rešiti kako bi se otklonili problemi u tom preduzeću.

Nesporno je da je deo problema koji su se pojavili posebno tokom prošle godine posledica lošeg upravljanja, ocenjuje profesor Arsić. "Pad proizvodnje uglja i proizvodnje u termoelektranama, koji je počeo krajem 2016. i nastavio se  tokom tri ili četiri meseca u 2017. godini, nikako ne može da se pravda lošim vremenskim prilikama. On je isključivo posledica lošeg planiranja i lošeg upravljanja preduzećem".

Smatra da jedo toga došlo jer se na rukovodeća mesta ne postavljaju provereni kadrovi koju su radili dve, tri decenije u EPS-u, koji dobro poznaju tehnologiju i ekonomiju tog preduzeća i koji su na neki način vezani za to preduzeće.

"Ovde su došli ljudi bez dovoljnog znanja da upravljaju preduzećem, verovatno je njihova glavna preporuka to što su lojalni vladajućoj strukturi", kaže Arsić.

Profesor kaže da sadašnja cena struje dovodi do toga da EPS životari, ali ne da se razvija, da gradi nove kapacitete, da ulaže više sredstava u smanjivanje zagađenja, da vrši revitalizaciju kapaciteta koji moraju ozbiljno da se rekontruišu..."Ta cena uspeva da obezbedi proizvodnju struje na stabilnom nivou, ali s njom nema razvoja".

Iz izveštaja za 2017. vidi se da su investicije manje od amortizacije, kaže Arsić. To je posledica ne samo dugoročnih problema, već i onih kratkoročnih, koje se tiču upravljanja preduzećem, ali loše sezone koja je uticala na manju proizvodnju struje u hidroelektranam, dodaje. "Prošle godine su postojale, kao što bi nekad rekli komunisti, subjektivne slabosti i objektivne okolnosti".

Poreska obaveza je 2016. godine bila 6,8 milijardi, a 2017. manja - 1,8 milijardi dinara. Upitan kako je do toga došlo, Arsić kaže da porezi direktno zavise od toga kako se poreska osnovica kreće, a ona može da bude porez na dobit koju su ostvarili ili na zarade. "Ukupni porezi koji je EPS platio sigurno je višestruko veći od tog, jer on ima relativno veliki broj zaposlenih, a najkrupniji porezi koje plaća neko preduzeće su porezi i doprinose na zaposlene".

Prošle godine je dobit preduzeća bila znatno manja nego prethodnih godina, iznosila je oko 3,4 milijarde dinara, u ranijim godina je bio 9 milijardi, navodi.

Arsić kaže da je dobro što pad proizvodnje električne energije nije doveo do nestašice struje, zahvaljujući činjenici da je u okruženju postojao višak električne energije, i zbog toga što imamo prenosne kapacitete koji su omogućili da uvezemo struju iz drugih zemalja.

"Ključno je da se izvrše temeljne promene u menadžmentu EPS, da se dovodu profesionalci iz te firme koji su tu radili decenijama, koji dobro znaju tehnologiju, ekonomske probleme", navodi.

Ističe da se moćne interesne grupe protive strategiji - potrošači su protiv povećanja cene struje koliko god mi navodili da je to neophodno, sindikati su protiv toga dase smanji broj zaposlenih iako možemo da dokažemo da veliki broj ljudi tamo radi nepotrebne poslove, takođe biznismeni  koji izvlače novac i lično se bogate. "A i u strankama koje vladaju ne postoji volja da se raskine ta veza između privatnih preduzeća i EPS-a jer deo tih para služi za finansiranje stranaka".

"Nije opasno da država izgubi većinsko vlasništvo u RTB Bor"

Za RTB Bor raspisan je tender i 350 miliona dolara se očekuje od budućeg strateškog partnera ali se ne zna koliki će deo vlasništva biti ponuđen.

Arsić smatra da nije moguće naći nekoga ko bi na poverenje dao toliko novca preduzeću "čije rukovodstvo nema neku reputaciju na međunarodnom tržištu, koje ima sumnjivo poslovanje već nekoliko decenija".

Smatra da nije moguće dobiti 350 miliona ulaganja, a da neko ne postane ili većinski vlasnik ili da ima ključnu ulogu u preduzeću. Smatra da nije opasno da država izgubi većinsko vlasništvo, jer preduzeća iz te delatnosti u većini zemalja na svetu imaju privatno vlasništvo.

Država treba da se tu pojavi kao regulator, da štiti interese celog društva, da vodi računa o zagađenju životne sredine,  da obezbedi da plaćaju rudarsku rentu, da poštuju prava zaposlenih, da prati da li se ispunjavaju ugovorne obaveze, zaključio je gost Dana uživo.
Pogledaj vesti o: EPS

Nastavak na N1 televizija...