Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jun.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arsić: Budžet u deficitu, raskorak sa MMF-om
BEOGRAD - Član ekonomskog saveta premijera Milojko Arsić potvrdio je danas da su prihodi u budžetu manji, a rashodi veći i da odstupaju od projekcija ugovorenih s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Arsić je na predstavljanju biltena "Kvartalni monitor" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rekao da se fiskalna politika nalazi pred izborom da li da poveća fiskalni deficit uz saglasnost MMF-a, ide na dalje povećanje poreza ili dodatno smanjenje rashoda ili da kombinuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sve tri opcije.
Novi pregovori s MMF-om
Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je da će Vlada Srbije u razgovorima sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zatražiti saglasnost za povećanje budžetskog deficita.
"Ispostavilo se da je deficit koji smo utvrdili rebalansom od tri odsto bruto društvenog proizvoda veoma nizak u odnosu na druge države. Zato je zahtev da se poveća deficit dobra osnova za razgovore sa MMF-om, jer je to način da se poveća potrošnja i ublaže recesioni efekti krize", rekao je Cvetković u intervjuu za novi broj Ekonomist magazina.
Rezultati mera manji od očekivanih"Budžetski deficit u prva četiri meseca iznosi 44 milijarde dinara, dok je deficit konsolidovanog sektora države (deficit na svim državnim nivoima) u istom periodu 25 milijardi dinara", naveo je Arsić i dodao da bi, kada bi se nastavilo sa ovakvom fiskalnom politikom, fiskalni deficit iznosio 4,5 odsto BDP-a do kraja godine.
Arsić je dodao da sa MMF-om mogao da se zaključi sporazum o povećanju deficita na četiri odsto BDP-a i istakao da bi taj deficit realno mogao da se finansira novcem međunarodnih finansijskih institucija.
Arsićje naglasio da je konsolidovani deficit države u prvih pet meseci ove godine iznosio od 37 do 39 milijardi dinara, odnosno 3,5 odsto BDP, što je više od 35 milijardi dinara, odnosno tri odsto BDP, koliko je dogovoreno s MMF-om.
On je ocenio da su, iako su mere vlade donele neke rezultate, efekat nekih, kao što su povećanje prihoda kroz oporezivanje autorskih honorara, porez na sopstvene prihode i uzimanje profita javnih preduzeća, manji od očekivanog.
Arsić je naveo primer "Telekoma" čije bi se poslovanje i servisiranje kredita dovelo u pitanje ako bi mu se uzeo merama predviđeni novac.
"Jednom rukom" daje, "drugom rukom" uzima
On je naglasio da je generalno, pri koncipiranju mera, veliki značaj dat njihovoj političkoj i socijalnoj prihvatljivosti i naveo primer olakog odustajanja od korekcije opštih poreza (PDV, porez na dohodak građana...)
Fiskalno prilagođavanje - najveći izazov Srbije
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je danas da je fiskalno prilagođavanje jedan od glavnih izazova Srbije u narednom periodu.
Lisovolik je, na predstavljanju biltena "Kvartalni monitor" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, rekao da su veliki pritisci na budžet pre svega u pogledu potrošnje i da je očigledno da se ostvaruju niski budžetski prihodi.
On je naveo da su Srbiji potrebne mere koje bi dale efekte i odgovore na te uočene probleme. "To možemo jedino putem povećanja PDV-a ili smanjenjem zarada u javnom sektoru", kazao je Lisovolik i dodao da treba naći načina da se smanji potrošnja na održiv način.
Prema njegovim rečima, odnos države prema korišćenju budžetskih sredstava u prethodne dve godine nije bio adekvatan, jer se u poređenju sa bruto društvenim proizvodom više trošilo nego što su to pružale realne mogućnosti.
Arsić je naveo da procenjuje i da nije isključeno i da će protokom vremena biti teškoća u realizaciji planiranog smanjenja diskrecionih rashoda (ušteda troškova u državi) za 26 odsto.
Ovaj ekonomista ukazao je da se država u nedostatku sredstava sve više okreće zaduživanju na domaćem tržištu kroz prodaju trezorskih zapisa, kako bi popunila budžet.
Prema njegovim rečima, trajno, ta orijentacija nije dobra, i potrebno je obezbediti što pre međunarodne izvore finansiranja budžeta i budžetskog deficita.
Arsić je naveo da država na taj način okreće banke ka sebi i istiskuje kreditiranje privrednog sektora, jer banke, zbog uvećanog rizika, plasiraju novac državi, uz povoljne kamate.
Ovaj potez države ilustrovan je najbolje podatkom da od početka primene mera, "jednom rukom" daje 300 miliona evra kroz subvencioniranje kamata, a "drugom rukom" uzima kroz zaduživanje na domaćem tržištu oko 500 miliona evra.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
