Izvor: B92, 19.Dec.2011, 01:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Argentinski tango na evropski način

Argentina koja je pre tačno deset godina proglasila najgoru dužničku krizu u istoriji, uspela je da iz nje izađe odbacujući rigorozne mere štednje.

Takve mere se danas sprovode u evrozoni u cilju spasavanja zajedničke monete.

"Šta smo mi tada uradili", upitala se nedavno argentinska predsednica Kristina Kirhner ocenjujući da je evropska dužnička kriza ogledalo Argentine 2001. godine.

"Mi smo tada rekli da mrtvi ne plaćaju dugove, i da bismo nadoknadili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dugove morali smo pre svega da uspostavimo privredni rast", rekla je Kirhner, podsećajući na politiku svog prethodnika i supruga Nestora Kirhnera koji je umro u oktobru prošle godine.

Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard ne slaže se, međutim, sa tvrdnjom da se sadašnja kriza u Evropi može uporediti sa argentinskom, podsećajući da evropske zemlje koje su zapale u teškoće imaju podršku svojih evropskih partnera. "Vezivanje nacionalne valute za dolar je sasvim drugačije od snažno integrisane monetarne unije", rekla je Lagard.

Nestor Kirhner je u vreme svog mandata (od 2003. do 2007. godine), sprovodio politiku obnove zemlje tako što je podsticao potrošnju koja se oslanjala na kredite sa niskim kamatama, ali i proširujući lepezu subvencija. Ta politika je ubrzo dala rezultate.

Podaci govore da se od 2003. godine beleži privredni rast čija se stopa kreće u proseku oko osam odsto (izuzetak je 2009. kada je započela svetska finansijska kriza). Stopa nezaposlenosti je stabilna i iznosi oko sedam odsto.

"Evropska kriza ima sličnosti sa krizom u Argentini", ocenjuje ekonomski analitičar Belen Olais. Prema njegovom mišljenju, mere rigorozne štednje i deflacija nisu donele nikakve pozitivne rezultate u zemljama koje su na periferiji Evropske unije.

Nastavak na B92...