Izvor: B92, 14.Sep.2013, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapski dolari odlažu naš bankrot
Beograd -- Srbija mora da nauči da troši manje nego što stvara, jer ćemo zapasti u opasno dužničko kolo, ocenjuju stručnjaci.
Kredit u vrednosti od dve do tri milijarde dolara koji bi Srbija mogla da dobije od Ujedinjenih Arapskih Emirata, veoma je povoljan, kažu ekonomski analitičari, ali upozoravaju da nova zaduživanja bez ulaganja neće dati rezultate na duži rok.
Koordinator ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenko Dželetović za b92 kaže da je plan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekostruisane vlade da jednim delom restruktuira postojeće kredite, pomogne malim i srednjim preduzećima, ali i da uloži u infrastrukturu.
Dugoročni kredit koji Srbija može da dobije od Ujedinjenih Arapskih Emirata biće iskorišćen za refinansiranje starih kredita, a tek nakon toga za privredu i infrastrukturu. Kredit još uvek nije odobren ali koordinator Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović naglašava da su šanse za njegovo dobijanje velike.
"Plan rekonstruisane Vlade RS jeste da jednim delom restruktuirane one kredite, koji su pod vrlo nepovoljnim okolnostima, odnosno visokim kamatnim stopama dobijeni, a koji stižu vrlo brzo na naplatu, a da jednim delom pomogne mala i srednja preduzeća i njihove razvojne programe koji bi dale značajne impulse razvoju pre svega izvoznih performansi domaće privrede, ali i zapošljavanja, i onaj treći deo ali ne i najmanje važan je investiranje u kapatilne infrastrukturne projekte."
Uslovi kredita nisu poznati, a prema onome što je do sada poznato, radi se o dugoročnom kreditu od 2 do 3 milijarde dolara koji ćemo vraćati 20 do 30 godina. Ekonomisti kažu da je kamatna stopa za ovaj kredit veoma povoljna, i da bi najbolje bilo taj novac iskoristiti za refinansiranje starijih zaduženja, ali i da su potrebna i ulaganja.
"Mi smo prinuđeni, praktično iznuđeno da kupujemo vreme, i da odlažemo taj teret finansiranja postojećih obaveza, visokog nivoa javnog duga i budžetskog deficita, ali to sve je ne održivo na dugi rok. Na dugi rok svakako da mi moramo da povećamo nivo privredne aktivnosti, tj da postignemo dugoročno održivi privredni rast, i jedino onda sve to ima smisla."
Srbija je uzimala velike kredite u poslednjih 10 godina. Postavlja se pitanje da li će se taj novac zaista iskoristiti na pravi način.
"Ja sam zaista ubeđen da će svaki dolar pozajmljeni biti utrošen racionalno, da ćemo se poneti krajnje odgovorno prema generacijama koje dolaze "
Srbija je od Ruske Federacije pre tačno godinu dana uzela kredit za popunjavanje budžetskog minusa čiji je rok otplate deset godina. Prema navodima Narodne banke Srbije, Srbija je smanjila spoljni dug, ali obim sredstava potrebnih za finansiranje budžetskog deficita i dospelih kreditnih obaveza i dalje je visok.
Spoljni dug Srbije u drugom tromesečju, države i privrede, smanjen je za 650,9 miliona evra i na kraju juna iznosio je 26,1 milijardu evra, objavila je Narodna banka Srbije.
Iako je tom smanjenju najviše doprinela država prevremenom otplatom duga Londonskom klubu poverilaca od 485 miliona evra, javni (državni) dug Srbije povećan je u avgustu za 73,2 miliona evra, tako da je iznosio 19,15 milijardi evra, što je 58,3 odsto bruto domaćeg proizvod
a, saopštila je Uprava za javni dug.
Tim povodom prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavljuje da nam predstoje reforme sa "mnogo znoja, suza i problema”.
Ono što se više nikako ne može odlagati je fiskalna konsolidacija, odnosno promena dosadašnjeg načina prikupljanja para u državnu kasu i njihovog trošenja, piše Politika.
"Koliko kod bili bolni rezovi koje zahteva fiskalna konsolidacija ona je osnovna pretpostavka uspešnosti svih reformi koje vode oživljavanju naše ekonomije i budućem privrednom rastu", izričit je Stojan Stamenković, jedan od autora "Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta.
Stamenković smatra da je sada Srbiji potreban i novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom za refinansiranje dospelih otplata deviznog dela državnog duga. Zato što je "odlaganje otplate dospelih kredita, ili otplata nekih skupih kredita, uslov uspešnog razvoja u narednim godinama”. Drugim rečima, moramo se naučiti da trošimo manje nego što stvaramo, jer ćemo zapasti u opasno dužničko kolo koje nas vodi u grčki scenario u kome nema razvoja.
Prema poslednjem raportu Ministarstva finansija, za otplatu duga do kraja ove godine država treba da izdvoji 1,83 milijarde evra. Ali, po proceni Fiskalnog saveta, otplata glavnice u 2014. godini "teška je” 3,5 milijardi evra, a za kamate moraće da se izdvoji još 1,2 milijarde evra. Autori MAT-a ukazuju da troškovi otplate kredita dostižu vrhunac u 2017. i 2019. godini.
Bez aranžmana sa MMF-om za refinansiranje spoljnog duga Srbija bi lako mogla da sklizne u bankrot, smatra saradnik Ekonomskog instituta Boško Živković.
"Ali, ako refinansiranje dospelog duga 2017. godine bude po većim kamatama nego danas, to bi značilo novo opterećenje budžeta, dalji rast deficita i smanjenje sposobnosti da se dug vraća", ukazuje Živković.
I Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da je prioritetni zadatak ekonomskih vlasti da u 2014. značajno smanje manjak u državnoj kasi i da obezbede pare za njegovo finansiranje. Ali, to neće biti lako.
"U kratkom roku nije moguće tržišno refinansiranje skupih kredita jeftinim, a povoljni bilateralni međudržavni aranžmani nisu mnogo verovatni. Ali ako se takva šansa pojavi, treba je iskoristiti, kao što je to rađeno tokom ove godine", smatra Arsić.
Prvi potpredsednik vlade ipak smatra da je to moguće. Za pokrivanje redovnih obaveza i prevremeno vraćanje "teških kredita”, Vučić je najavio mogućnost da od Ujedinjenih Arapskih Emirata Srbija dobije veoma povoljan zajam između dve i tri milijarde dolara. On računa da bi rok otplate mogao da bude 20 do 30 godina. Prema njegovim rečima, ova pozajmica našoj zemlji treba da omogući da prebrodi težak period, da stvori uslove za uspešno sprovođenje reformi, bolji poslovni ambijent i veće zapošljavanje ljudi.
Milojko Arsić smatra da bi za sprečavanje bankrota i država morala nešto da učini.
"Najvažnije je da se usvoji budžet za narednu godinu u kome će se fiskalni deficit smanjiti sa ovogodišnjih 5,5 odsto BDP na oko tri do 3,5 odsto, kao i da se usvoje srednjoročne mere koje će obezbediti da se budžetski deficit eliminiše u naredne tri ili četiri godine", ubeđen je on.
Neophodno je i da se uvedu čvrsta ograničenja kojima bi se sprečio rast javnog duga zbog odobravanja državnih garancija ili preuzimanja obaveza zbog mogućih problema u bankarskom sektoru. U suprotnom, pogoršanje stanja u državnim finansijama ugrozilo bi od početka godine skroman oporavak privrede Srbije.
LDP: Kredit iz Emirata neće rešiti probleme Srbije
Liberalno-demokratska partija smatra da najavljeni kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata neće sam po sebi rešiti probleme Srbije već da je potreban društveni dogovor o izlasku iz krize.
"Kredit je jednokratni penicilin, bezvredan ako se ne pridržavamo terapije i u 2014. uđemo sa iluzijom da ćemo uopšte preživeti s budžetom i privredom za koje nam je godišnje potrebno bar pet milijardi evra zaduženja samo da bismo tavorili na sadašnjem nivou. To nije moguće, a vlast je odgovorna za to što izbegava racionalan i miran dijalog s društvom, javnošću, opozicijom, onima čiji životi zavise od toga kakva je ekonomska i socijalna situacija u zemlji", rekao je potpredsednik te stranke Bojan Đurić.
Funkcioner LDP-a je ocenio da je dva dana posle najave povoljnog kredita iz Emirata, u Srbiji stvorena atmosfera u kojoj je već unapred taj novac višestruko potrošen, a iscrpljeno društvo, privreda, analitičari i političari obećavaju ili sanjare kako će se novcem, inače manjim od godišnje dotacije PIO Fondu, rešiti svi problemi.
"Za samo jedan dan smo već 'potrošili' bar deset milijardi dolara raspoređujući na sve i svašta tih dve ili tri milijarde koliko će kredit verovatno iznositi. Nigde nećemo stići ako je ideja da zakrpimo hiljadu rupa jednim kreditom. Ako je to namera, onda nijedan problem neće zaista biti rešen", upozorio je Đurić.
Prema njegovim rečima, zato je važno da se u Srbiji razgovara o budućoj ekonomskoj politici i da to ne bude isključivo pravo vladajuće koalicije ili političkih stranaka.
O najavljenom kreditu iz Emirata javnost je pre dva dana obavestio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Kako je rekao, reč je o kreditu po najnižijim kamatnim stopama na period od 20 do 30 godina.
