Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Nov.2015, 18:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amputirci: Put težak i dug
Proces koji nakon amputacije prolaze pacijenti težak je i dugotrajan, a podrška porodice i društva od ključnog je značaja. U Srbiji živi oko 15 hiljada ljudi kojima je amputiran neki deo tela. Ipak u Savezu amputiraca Srbije tek je trećina njih, a novosadski ogranak broji samo 15 članova.
Dragomir Černjanski je sa 15 godina ostao bez obe šake. Kada je prevazišao problem prihvatanja, savladao je i sve ostale probleme, pa tako danas vozi automobil bez pomagala i kako kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sve može da uradi sam.
"Za socijalizaciju takvih osoba važno je kako se postave prema toj osobi. Tim osobama nije potrebno sažaljenje nego razumevanje i da se prihvati kao jednako ravnopravna u društvu", kaže Černjanski za RTV.
Psiholog Vladan Beara objašnjava da je potrebno vreme da se čovek navikne.
"Potrebno je da se navikne na to da ga ljudi možda sada drugačije gledaju, da će prijatelji... to je sve jedan psihički problem kroz koji on mora proći... Podrška porodice je dragocena", ističe Beara.
Sem sa psihološkim barijerama, osobe sa amputacijom moraju da se suočavaju sa arhitektonskim, a tu im je potrebna pomoć lokalne samouprave:
Predsednik Saveza amputiraca Srbije Stevan Markov kaže za Novi Sad da je bolje sređen, ali da to nije dovoljno.
"Beograd se isto trudi. Subotica je lider. Oni su čak i mapirali grad", kaže Markov.
Černjanski tvrdi da novosadski ogranak ima podršku gradske vlasti u vidu sredstava koje dobijaju svake godine, koja, kako tvrdi, nisu dovoljna, ali su zahvalni i za toliko.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
