Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Američka kupovina vremena

Vest da je administracija Baraka Obame uspela da „u minut do 12” postigne kompromis sa republikanskom većinom u Kongresu i da „progura” predlog o povećanju dozvoljenog nivoa zaduženja najveće svetske ekonomije za 2.400, sa sadašnjih 14.300 milijardi dolara,ali uz istovremeno smanjenje vladinih izdataka za 2.100 milijardi u narednih 10 godina –dočekana je sa velikim olakšanjem ne samo u SAD, već i na svim finansijskim tržištima. Iako je bilo teško verovati da će suprotstavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političke strukture u Americi dozvoliti da najveća svetska ekonomija 2. avgusta upadne u „tehnički bankrot”, odnosno da dovedu državnu kasu u nemogućnost da plaća svoje račune –nepotrebno zatezanje i odlaganje neumitnog dogovora pokazalo je svu ranjivost i američke ekonomije,ali i globalne.

 „Istorijski sporazum” je svakome doneo ponešto – Obama je dobio traženo povećanje nivoa državnog duga, a republikanci su dobili obećanje o smanjenju izdataka državne kase u narednih 10 godina. Mnogo se manje govori o tome šta je ko izgubio. Osim izgubljenog rejtinga (Obamin rejting je pao na niskih 40 odsto podrške birača u SAD), činjenica je da nijedan gorući problem američke ekonomije nije rešen, već je samo dobijeno malo vremena da se ti problemi pokušaju rešiti. Ostaje problem rasta američkog duga, koji je u protekle tri godine uvećavan za oko 1.300 milijardi dolara godišnje.

Problem – kako taj dug smanjiti – pokušaće da reši grupa od 12 kongresmena, po šestiz Demokratske i Republikanske stranke,i to do kraja novembra, odnosno do Dana zahvalnosti. Ostaje pitanje gde skresati rashode – u sektoru odbrane, što se ne sviđa republikancima, ili u sektoru socijalnih davanja, što je glavna poenta politike demokrata,odnosno Obamine administracije. Mnogo je onih koji strahuju da bi se sličan politički klinč mogao ponoviti za samo šest meseci. Isto tako, teško je očekivati da će republikanci pristati na povećanje poreza, posebno onih koji će pogoditi bogate, koji su njihovo većinsko biračko telo. Sa druge strane, teško je očekivati da je moguće održivo povećanje budžetskih prihoda bez adekvatnog doprinosa onih koji su u proteklih dvadesetak godina najviše zaradili i uz dalje produženje „hipokrizije bonusa”, koja je bila i jedan od uzroka globalne krize. I tako Ameriku „strančarenje” ponovo vuče po „ivici ambisa”, kao i pre tri godine, kada se sporo reagovalo na prve naznake finansijske krize u SAD. Niko ne želi ni da prognozira šta bi se dogodilo svetskoj ekonomiji da je slučajno neki „rok probijen” i da Amerika padne „u bankrot”. Kao da nemamo drugih problema. 

Sporazum je (Debt Deal)doneo olakšanje i agencijama, koje sada ne moraju da razmišljaju o smanjenju rejtinga SAD. Jedna od tri vodeće svetske rejting-agencije Mudiz –nije smanjila kreditni rejting SAD,koji je i dalje najveći,AAA (i to od 1917. godine), ali je,ipak,zbog velikih rizika, pre svega,u fiskalnom segmentu, ovom rejtingu dala inegativan znak. Američke državne hartije bile su uvek među najsigurnijimvrednosnim papirimaza investitore na međunarodnom tržištu i svako „igranje” njihovom sigurnošću imalo bi nesagledive posledice na svetskom nivou. Zbog toga je i kineska centralna banka upozorila zvanični Vašington da na odgovoran način pristupi rešavanju pitanja svog duga, jer nesigurnost na tržištu američkih obveznica može da ugrozi oporavak svetske privrede.

Kina je jako zainteresovana za stabilnost američke ekonomije, s obzirom na to da je najveći kreditor SAD, poštoposeduje obveznice u ukupnoj vrednosti od oko 1.100 milijardi dolara. I Rusija, koja,takođe,poseduje znataniznos američkih obveznica –ljuta je na SAD zbog problema sa ogromnim dugom, pa ne čudi izjava premijera Putina da „SAD živipreko svojih mogućnosti i da prebacujedeo svojih problema na svetsku ekonomiju, poput parazita svetske ekonomije”. To otvara pitanje hoće li Rusija i Kina deo svojih rezervi odlučiti da preusmere iz dolarskih u druge hartije od vrednosti. Međutim, za tu akciju postoji ograničenje, s obzirom na to da i evro-hartije ne stoje baš najbolje posle krize u Grčkoj, Irskoj i Portugaliji, kao i zbog, sadaveć izvesnih,velikih problema u Italiji i Španiji.    

I kad se slegne prašina ovog medijskog i stranačkog sukoba Obame i republikanaca, ponovo ćemo se suočiti sa realnom opasnošću od recesije, možda jednojod najvećih u savremenojistoriji. Na tu opasnost ukazuje i Goldman i Saks,posebno upozoravajući na činjenicu da je SAD u prvom polugodištu ove godine ostvario rast manji od jedanodsto na godišnjem nivou, a da „grčki scenario” kuca na vrata Italije i Španije, koje ne mogu biti sanirane iz „kriznog fonda” EU. Usporava i rast kineske privrede, a cunami je Japan samo pogurao dublje u recesiju.

I sada,ponovo postaju aktuelna upozorenja ekonomista,koji su naglašavali da mlaka, neadekvatna i nedovoljno konkretna reakcija na globalnu krizu,koja je počela padom Liman bradersa, 2008. godine, preti da globalnu ekonomiju gurne u novi vrtlog recesije, koja,po mišljenju pesimista, može biti gora od one tridesetih godina prošlog veka. Izgleda da pravilo „Too Big To Fail” („preveliki da bi propali”) –više ne važi.  

*Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA

dr Vladimir Krulj

objavljeno: 08.08.2011.

Nastavak na Politika...