Izvor: B92, 04.Okt.2013, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američka drama se nastavlja
Vašington -- Samit predsednika Baraka Obame sa liderima demokrata i republikanaca u Kongresu nije doneo pomak u rešavanju političke krize.
Ta kriza polako dobija dimenzije jedne od najvećih u američkoj istoriji, piše Politika.
Jer, pored činjenice da je, zbog neizglasavanje budžeta na prinudnim neplaćenim odmorima nekoliko stotina hiljada državnih nameštenika, za dve nedelje vlada udara u plafon za zaduživanje što, ako se u Kongresu dotle ne ozakoni novi limit, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preti teškim posledicama po svetsku ekonomiju.
Američka vlada bi naime prvi put od kako postoji dospela u situaciju da ne može da izmiruje svoje obaveze prema poveriocima, domaćim i stranim, što će sigurno izazvati berzanski potres i izazvati novu finansijsku i ekonomsku krizu, u okolnostima kada se ni SAD ni ostatak sveta još nisu sasvim oporavile od prethodne, takođe začete u Americi.
Na sastanku sa vrhom republikanaca iz Predstavničkog doma i liderom demokratske većine u Senatu, svako je ostao pri svome. Republikanci su ponudili da usvoje nekoliko "malih” zakona koji bi olakšali trenutnu situaciju i aktivirali neke sada blokirane vladine službe, ali je Obama to odbio, zahtevajući da se usvajanjem makar privremenog budžeta najpre ukine fiskalna blokada i omogući normalno funkcionisanje vlade, a tek onda pregovara.
Republikanci međutim finansiranje vlade i dalje uslovljavaju njenim ustupcima u primeni reforme zdravstvenog osiguranja, koja je u celini počela da se primenjuje takođe od 1. oktobra, kad je neuspešno počela i fiskalna 2014. godina.
Sastanak u Beloj kući trajao je 90 minuta, a posle toga je usledilo ono što se i očekivalo: međusobno prebacivanje krivice za nepostizanje dogovora.
"Ja sam ogorčen. Apsolutno sam ogorčen, zato što je sve ovo apsolutno nepotrebno”, izjavio je Obama za televiziju Si-En-Bi-Si, u intervjuu pre susreta sa kongresmenima.
Suočen sa nepopustljivošću republikanske opozicije, predsednik je saveznika potražio na Volstritu. Održao je i sastanak sa čelnicima finansijske industrije, prvim ljudima "Džej Pi Morgana”, AIG, "Siti grupe”, "Morgan Stenlija” i "Vels Farga”, po svoj prilici uveren da bi oni mogli da izvrše pritisak na republikance sa kojima su u principu u dobrim odnosima. Kako je izneto, i bankari smatraju da bi nepodizanje limita za zaduživanje (postojeći je 16,7 biliona dolara) doneo "katastrofu”, ali nema detalja da li su obećali neku konkretnu akciju.
Postoji izvesna nada da su i republikanci svesni mogućih posledica ovakve situacije i da bi mogli da otvore vrata raspletu, ali bi morali nešto da za uzvrat dobiju. Obama, međutim, nipošto ne želi da na žrtveni oltar stavi zdravstvenu reformu, koju smatra ključnim postignućem svog predsednikovanja.
Iako se ovih dana dokazuje da će republikanci zbog izazivanja blokade pretrpeti političku štetu, detaljnije analize pokazuju da nije baš tako. Njihova tvrda frakcija ne mora da popusti, jer je većina njih u Kongres izabrana iz takozvanih bezbednih izbornih jedinica, koje su skrojene tako da uvek glasaju za konzervativce i u kojima demokrate apsolutno nemaju šansi. To su izborni distrikti u kojima je Obama na prošlogodišnjim izborima dobio samo oko 30 glasova. Samo 17 od 232 republikanca u Predstavničkom domu pobedila su u distriktima u kojima je i Obama odneo većinu. Na sledećim kongresnim međuizborima u novembru 2014. godine, 86 odsto sadašnjih kongresmena smatra da će sigurno ponovo biti izabrani.
Gledano sa strane (londonski "Ekonomist”), ova kriza je logičan ishod američkog političkog sistema i međuzavisnosti izvršne (predsednika) i zakonodavne vlasti (Kongresa) koja je ovde čvršća nego u nekim drugim demokratijama Zapada.
Blokada je i rezultat političke činjenice da u jednom kongresnom domu (Predstavničkom) prevlast ima opozicija, dok je za odlučivanje potrebna saglasnost oba (gornji, Senat, nije ovde samo ukras, kao što je to Dom lordova u Britaniji). Reč je dakle o svojevrsnoj kohabitaciji koja će po svoj prilici potrajati.
"Ekonomist” zato sugeriše da su neophodne strukturne promene u američkom sistemu, a izlaz vidi u tome da tvrda frakcija republikanaca (koju liberalni nedeljnik "Njujorker” naziva "kokus kamikaza”) formira posebnu, treću partiju, koja bi, za razliku od ranijih pokušaja formiranja "trećeg tabora”, imala šansu za uspeh, s obzirom na to da već ima svoje predstavnike u Kongresu.
Ova dijagnoza je svakako tačna, ali predložena terapija nerealna. Američka drama se nastavlja.
