Izvor: B92, 29.Dec.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amandmani na zakone politička igra?
Beograd -- Da li se amandmanima na zakone koje je predložila Vlada Srbije poslanici protive svojim stranačkim šefovima ili su u pitanju političke igre?
U poslednjih nekoliko dana u Srbiji se dogodilo nešto što građani skoro nikada nisu videli - poslanici vladajuće koalicije ulagali su amandmane na zakone koje su predložili njihovi stranački prvaci u Vladi Srbije, čime su se direktno suprotstavili njihovoj volji.
To je jedno tumačenje činjenice da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su poslanici amandmanima predložili da se maksimalna olakšica u novom porezu na imovinu podigne do 70 odsto, umesto da ostane na predloženih 40, da se PDV na kompjutere i hotelske usluge ipak ne povećavaju na 18 procenata, kako je predložila Vlada i da se podizanje radnog staža za žene odloži za 2013. godinu, iako je Vlada u Skupštinu uputila predlog u kojem stoji povećanje staža već od naredne godine.
Na kraju, poslanik SPS je predložio povećanje akciza na gorivo iako to nije dogovoreno na sednicama u Nemanjinoj.
Izigrali i PUPS?
Da je u pitanju ovo drugo objašnjenje, u utorak je skoro pa priznao i PUPS, stranka koja se zalaže za prava penzionera, a koja je bila više nego iznenađena saznavši da su koalicija Za evropsku Srbiju i Socijalistička partija Srbije predložile odlaganje povećanja staža za žene za 2013. bez konsultacija sa njima. To znači da će političke poene za ovakav korak ubrati upravo te dve stranke, dok će PUPS u očima naroda ostati stranka koja se zalagala za to da žene već od naredne godine duže rade.
Drugo tumačenje, sa kojim se slažu svi stručnjaci je da su posredi političke igre i da Vlada s jedne strane putem amandmana odustaje od sopstvenih predloga pod uticajem negativnih reakcija javnog mnjenja na njene predloge, dok s druge strane, jedni koalicioni partneri drugima „podmeću nogu" predlaganjem populističkih amandmana.
Za ovakvo ponašanje vlasti, stručnjaci imaju samo kritiku. Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da za ovakvo ponašanje vlasti ima samo tri reči: „To je neozbiljno". On smatra da ukoliko vladajuća koalicija ne zna šta predlaže, onda podnošenje amandmana treba da ostavi opoziciji.
Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, kaže da bi, površno gledano, podnošenje amandmana moglo da govori o značaju parlamenta u političkom životu „kada ne bismo znali kakva je politička scena Srbije".
„Ovako, teško je verovati da je to tako, što znači da su drugi razlozi u pitanju. Najverovatnije je da je Vlada nameravala da zakoni budu usvojeni onako kako ih je predložila, ali je onda naknadno uvidela da je reakcija javnog mnjenja loša i odlučila da promeni neke odredbe zakona kako ne bi zbog nekoliko stotina miliona dinara izgubila političke poene", smatra on.
Kako dodaje Nikolić, to i nije toliko reakcija javnog mnjenja koliko pritisaka interesnih grupa koje utiču na medije i svoje ciljeve predstavljaju kao javno mnjenje.
„Takav je, na primer, slučaj sa akcizama na gorivo. Ako biramo između skupog goriva i visokih akciza, ja sam uvek za akcize, jer će prihod od njih ići ka siromašnima, dok skupo gorivo ne odgovara bogatijim slojevima", kaže Nikolić.
Miodrag Radojević iz Instituta za političke studije kaže da se uzrok takvog ponašanja vladajućih partija krije u činjenici da pojedine stranke pokušavaju da se dopadnu javnosti. „Oni najpre predlože zakon, onda oslušnu kritike javnosti i sa amandmanima odluče da ga menjaju i tako se dopadnu biračima", ističe Radojević.
„To sve više upućuje na to da polako počinje predizborna groznica, ali i da je u vladajućoj koaliciji sve više disonantnih tonova. Mislim da se neslaganja u koaliciji ne mogu nazvati zabrinjavajućim jer se ovakve stvari ne dešavaju prvi put, ali pitanje je na šta sve konkretno takvo ponašanje može da utiče", napominje Radojević.
