Izvor: N1 televizija, 20.Jul.2017, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Altiparmakov: Za dalji rast potreban aranžman sa MMF-om
Fiskalni savet smatra da bi Srbija trebalo da sklopi još jedan aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, da se dobri, a u pojedinim segmentima i odlični fiskalni rezultati zacementiraju, izjavio je član tog saveta Nikola Altiparmakov.
"Novi aranžman sa MMF-om je potreban Srbiji da idemo na put fiskalne stabilizacije i privrednog rasta koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima. Jer, mi ne znamo kada će sledeća kriza doći, ona iz 2008. godine je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << uvezena spolja. MMF bi nam svakako bio od velike pomoći", kazao je Altiparmakov u intervjuu za Magazin Biznis.
On je ocenio da bi program sa MMF-om bio "blagotvoran, ne samo za javne finansije, već i za privredni rast".
"Nekada se MMF-u prigovara da je suviše oštar. U našem slučaju nije bio, jer su nakon prve godine aranžmana i smanjenja deficita, plate i penzije povećane, iako je bilo dogovoreno trogodišnje zamrzavanje. MMF je bio izuzetno fleksibilan i otvoren za lokalne potrebe Srbije", istakao je Altiparmakov.
Po njegovim rečima, glavni izazov Srbije je da izbegne krizu takozvane "zamke srednje razvijenih zemalja", što znači da stalno kaska u privrednom i tehnološkom smislu za zemljama EU i da bude destinacija za radno intenzivne industrije i investitore koji pružaju malu dodatu vrednost i samim tim niske zarade.
"To bi značilo da bi i naše zarade i standard bili za klasu niži od evropskog i da ne bismo uspeli da premostimo taj jaz koji imamo i u odnosu na istočnoevropske razvijene zemlje. Nikad nam dugoročno razmišljanje i sistemska rešenja nisu bili jača strana. Ako pogledamo Srbiju u poslednjih nekoliko decenija, mi smo stalno išli dva koraka napred, pa jedan korak nazad. Nismo imali tu dugoročnu sistemsku viziju gde želimo da budemo i kako da to postignemo", rekao je Altiparmakov.
Komentarišući uslove za privredni rast on je ocenio da je ključno povećanje rashode za investicije.
"Rumunija je u poslednje dve godine rekorder kada je o privrednom rastu reč i uspela je da dovede nivo ukupnih investicija (javnih i privatnih) od 25 odsto BDP-a. Mi i dalje tavorimo na nekih 18 do 19 odsto. Tu može da pomogne povećanje javnih investicija, ali očigledno je da postoji manjak privatnih ulaganja, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća. Da bi se to omogućilo, potreban je bolji privredni ambijent koji podrazumeva reformu Poreske uprave, privrednih sudova i katastra", kazao je Altiparmakov.
On je naveo da bi povećanje plata u javnom sektoru za 10 odsto godišnje koštalo budžet 30 milijardi dinara što "teoretski, imajući u vidu dobre performanse ove godine, nije nemoguće ukalkulisati u budžet za 2018. godinu, ali bi to potrošilo sav budžetski prostor i ne bi ostalo mogućnosti za osetnije smanjenje poreza ili osetnije povećanje penzija".
